Domaći poljoprivrednici na raspolaganju imaju još jedan ciklus bespovratne pomoći Evropske unije. U pitanju je IPARD III – Instrument za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju, za koji je EU opredelila 288 miliona evra. O ovoj temi govorili su stručnjaci Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja – u okviru EU paviljona, na 91. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

IPARD III je otpočeo proletos, javnim pozivom za Meru 1 (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), a u narednih nekoliko nedelja očekuje se objavljivanje javnog poziva za Meru 3. Ciklus traje sedam godina, a tokom tog perioda očekuju se brojni javni pozivi.

Rastko Cenić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, iscrpno je objasnio kako funkcionišu Mere 1 i 3, koje su njihove sličnosti i razlike. O Meri 4 govorila se je Marina Vujović, viša savetnica, dok je Meru 7 predstavila Katarina Đurić, takođe samostalna savetnica u resornom ministarstvu. Važan doprinos, pogotovo razjašnjavajući nedoumice odgovarajući na pitanja publike, dao je Ivan Egerić iz Sektora za odobravanje projekata iz Uprave za agrarna plaćanja.

Vrste investicija koje se mogu podržati različitim merama; kriterijumi koje je potrebno ispuniti da bi se ostvarili uslovi za podršku; informacije o maksimalnom iznosu koji može biti odobren za datu investiciju i koliko sredstava treba izdvojiti iz sopstvenih izvora; raspored javnih poziva, uloga savetodavne službe – neke su od tema o kojima su stručnjaci govorili.

Mera 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava

Namenjena je primarnim poljoprivrednim proizvođačima sa ciljem povećanja efikasnosti, konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, cilj Mere 1 je da se poljoprivredna gazdinstva usklade sa standardima EU u oblastima zaštite životne sredine, zdravlja i zaštite bilja i dobrobiti životinja, kao i da se jača položaj poljoprivrednika u prehrambenom lancu i pruži podrška mladim poljoprivrednicima.

Korisnici ove mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva i to: fizička lica – nosioci porodničnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva i poljoprivredne zadruge, dok su podržani sektori mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

U okviru Mere 1, korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove od 20.000 do 1.000.000 evra. Ukupna podrška koju jedan korisnik može da ostvari u okviru ove mere u periodu sprovođenja IPARD III programa je 2.000.000 evra.

Mera 3 – Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva

Cilj ove mere jeste pružanje boljeg odgovora prehrambenog sektora na društvene zahteve za hranom koja je zdrava, bezbedna i visoke nutritivne vrednosti u skladu sa standardima EU. Takođe, Mera 3 treba da pomogne u rešavanju izazova nastalih uticajem klimatskih promena podsticanjem proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i cirkularne ekonomije. Deo aktivnosti, u okviru ove mere, doprineće jačanju položaja poljoprivrednika u lancu proizvodnje hrane, podstičući ih na udruživanje u kratkim tržišnim lancima i proizvodnju proizvoda sa dodatom vrednošću. Korisnici ove mere su registrovana poljoprivredna gazdinstva i to: preduzetnici, privredna društva i zadruge, dok su podržani sektori prerade i marketinga mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

U okviru Mere 3, korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove od 20.000 evra do 1.300.000 evra. Ukupna podrška koju jedan korisnik može da ostvari u okviru ove mere u periodu sprovođenja IPARD III programa je 2.500.000 evra.

Mera 4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja

Njen cilj je da podstakne poljoprivredne proizvođače da zaštite i poboljšaju životnu sredinu na poljoprivrednim površinama kojima upravljaju. U pitanju je mera koja je novitet za domaće poljoprivrednike, I koja je još uvek uz procesu akreditacije. Očekuje se da će biti dostupna naredne godine, te da će biti posebno zanimljva pčelarima.

Opšti cilj ove mere je doprinos održivom upravljanju prirodnim resursima i prilagođavanju klimatskim promenama i njihovom ublažavanju primenom metoda održive poljoprivredne proizvodnje koje prevazilaze nivo zaštite koji je već određen nacionalnim propisima.

Mera 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

Podrška je usmerena je na stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje u ruralnim područjima, povećanje nivoa i obima dostupnosti usluga, te poboljšanja kvaliteta života u ruralnom području.

Korisnici Mere 7 su: fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i imaju aktivan status; Preduzetnici i privredna društva u rangu mikro i malih pravnih lica, koji su registrovani u APR, u aktivnom su statusu i imaju sedište u ruralnom području. Podrška se odnosi na izgradnju/rekonstrukciju i opremanje objekata (uključujući nabavku i/ili opremanje vozila) za pružanje nepoljoprivredne delatnosti. Investicija u postrojenja i opremu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prihvatljiva je za finansiranje samo kao sastavni deo projekta u okviru svih sektora.

Intenzitet bespovratne podrške iz javnih izvora iznosi do 60% prihvatljivih troškova investicije, koji može biti dodatno uvećan za 10 % za investicije mladih poljoprivrednika i proizvođača sertifikovanih organskih proizvoda, te dodatno uvećan za 10% za investicije koje se odnose na upravljanje otpadnim vodama i otpadom, korišćenje energije iz obnovljivih izvora ili investicije u cirkularnu ekonomiju. Maksimalni intezitet podrške ne može preći 75%.

IPARD III – korak po korak do podsticaja

Bespovratna sredstva od velikog su značaja za domaće poljoprivrednike, stoga ni njihovo interesovanje za ovu temu ne splašnjava. Tako su brojni posetioci drugog dana Poljoprivrednog sajma došli u EU paviljon na panel „Koraci do IPARD III podsticaja“.

Prvenstveno su pojašnjeni konkretni koraci prijavljivanja i ostvarivanja IPARD III podsticaja, a o tome su govorili stručnjaci Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja – Rastko Cenić, Radoslava Ćirić, Dejan Cerovina, Aleksandra Milić.

Aleksandra Milić

„IPARD je zapravo instrument za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju, a Srbija kao država koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji ima pravo na određena sredstva kako bi dostigla standarde koji postoje u EU. IPARD se u našoj zemlji sprovodi od 2017. godine, a novi programski period će se sprovoditi do 2027“, objasnio je Rastko Cenić.

U odnosu na prethodni ciklus, za IPARD III su uvećana sredstva; konkretno, EU je sada opredelila 288 miliona evra, pa će uz doprinos Srbije, na raspolaganju biti više od 500 miliona evra.

Pored aktuelne tri mere (M1, M3 i M7), planira se akreditacija još tri mere – 4, 5 i 6. Za samo podnošenje zahteva za sve mere, odnosno otvorene pozive, zadužena je Uprava za agrarna plaćanja, koja u našoj zemlji ima ulogu IPARD agencije, podsetio je Cenić.

Radoslava Ćirić je istakla da je prvenstveno neophodno da svaki korisnik bude registrovan u registru poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, postoji niz uslova, koji mogu biti opšti i specifični. Opšti podrazumevaju uslove poput podmirenih poreskih obaveza, dok su specifični usmereni na vrstu investicije i sektor u kome se ulaže.

„Kada je u pitanju poslovni plan, značajno smo ga uprostili u odnosu na IPARD II Jednostavan poslovni plan se podnosi za investicije do 100.000 evra, dok se za one iznad te sume podnosi složeni poslovni plan“, objasnila je Ćirić.

Aleksandra Milić je pojasnila kako funkcioniše odobravanje IPARD podsticaja:

„Korisnik može podneti zahtev za avansno plaćanje ili za konačnu isplatu. Zahtev za avansno plaćanje se piše u slobodnoj formi, i uz njega se dostavlja i bankarska garancija. Takođe se proverava da li korisnik ima dugovanja ka ministarstvu i da li je bankovni račun u blokadi.“

Što se tiče zahteva za konačnu isplatu,  Milić je uputila apel korisnicima da poštuju rokove.

Međutim, da bi došlo do isplate novca korisniku, prethodno kontrola mora da utvrdi da su svi radovi izvedeni po odobrenom projektu, odnosno kontrola je veoma važan segment čitavog procesa – objasnio je Dejan Cerovina, zadužen za kontrolu na licu mesta.

„Kontrola na licu mesta se najavljuje 48 sati najviše, zato savetujemo da korisnici uvek nekome daju ovlašćenje, u slučaju da su iz određenog razloga odsutni kada najavimo kontrolu. Ovlastite nekoga ko je detaljno upoznat sa onim čime se bavite, kako bismo bili što efikasniji“, poručuje Cerovina.

IPARD iz drugog ugla

Kako bi IPARD bio predstavljen i sa stanovišta korisnika i konsultantskih kuća koje im u ovom procesu pomažu, Ministarstvo za evropske integracije organizovalo je i panel „IPARD iz drugog ugla“. Svoje viđenje IPARD programa preneli su nam Jasmina Miljković, šefica IPARD Upravljačkog tela, Đorđe Mirković iz konsultantske kuće AgroSolutions Group, kao i korisnici programa Mitar Deurić i Nikola Kotarac.

Jasmina Miljković je sumirala rezultate sprovođenja IPARD II programskog ciklusa, kao i proces reakreditacije postojećih mera u okviru novog programskog ciklusa i najavila dinamiku akreditacije tri nove IPARD mere. Prema njenim rečima, očekuje se da do kraja ove godine Evropskoj komisiji budu predati akreditacioni paketi za Meru 4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja i Meru 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja  (LEADER pristup). Mere će korisnicima biti dostupne u toku naredne godine. Nakon toga sledi akreditacija Mere 6, koja je namenjena razvoju ruralne infrastrukture.O pozitivnom iskustvu pokretanja prerađivačke delatnosti uz pomoć IPARD podrške pričao je Mitar Deurić iz ATOS Fructum-a, dok je iskustvo zadruga u ovom procesu preneo Nikola Kotarac iz Zemljoradničke zadruge „Voćar“ Slankamen.