Na teritoriji Nišavskog okruga, usevi strnih žita i iz ozime i jare setve podnosili su različite vremenske uslove tokom prolećnog dela vegetacije. Dug period bez kiša praćen visokim dnevnim i niskim jutarnjim temperaturama u aprilu mesecu uz pojavu i jutarnjih mrazeva sa pojavom prvih padavina, zatim učestale padavine koje traju već više od mesec dana, sigurno je praćen i brojnim nepovoljnim delovanjem na useve strnih žita. Ekstremne promene od 32oC u plusu do (-2)oC, praćene jakim, suvim i hladnim vetrovima, mogle su na usevima strnih žita izazvati brojne promene. Ubrzavanje vegetacije useva ozimih strnih žita iz razloga kasnijeg nicanja a zatim i zbog nailaska previsokih temperatura za polovinu aprila, uticalo je na smanjen porast biljaka, na brzo proticanje fenofaza razvoja. Usevi ječma su već na mnogim parcelama su već u završnim fenofazama razvoja, kraj mlečne početak voštane zrelosti. Skorija pojava kiša, u nešto većem obimu i dosta kišnih dana i promenljivog vremena uticala je na pojavu bolesti, (rđe, pepelnice, septorije, fuzarijuma klasa kod pšenice i tritikalea i otvorene gari i mrežaste pegavosti useva ječma). Međutim kišni period od samog početka popravio je stanje na terenu. Usevi su uspeli da porastu, da formiraju dobre sklopove na parcelama. Pojava bolesti je u mnogo manjem procentu zastupljena u odnosu na prošlu godinu., pogotovu u usevima pšenice. Pravilna i adekvatna mineralna ishrana, upotreba zdravog i kvalitetnog semena, zaštita protiv bolesti, korova i štetočina, kao i kvalitet primene ostalih agrotehničkih mera, utiče na stanje useva bilo u zdravstvenom pogledu, bilo u samom izgledu useva, i takvi usevi obećavaju zaista dobar prinos.
Shodno rokovima setve i ranostasnosti sorte usevi ozimih strnih žita su od fenofaze kraja cvetanja do početka formiranja zrna kod pšenice i tritikalea i od početka formiranja zrna do kraja faze mlečne zrelosti useva ozimog ječma. Pogodne temperature i solidna vlaga u zemljištu mogu povoljno uticati na proticanje faza nalivanja zrna. Za sada nije bilo većih intenziteta bolesti, očuvana je lisna masa, zastavičar zdrav, usevi zavisno od primenjene agrtotehnike i đubrenja, modri u dobroj kondiciji a ima i bledo zelenih do žutih, slabih nedovoljno ishranjenih retkih useva koji ne obećavaju dobre prinose. Stanje useva ozime setve dosta je dobro kakvo je moglo biti, pošto su usevi kasno posejani ili kasno nikli, polovinom decembra do polovine januara.
Povremene padavine u martu i aprilu sa aspekta potreba strnih žita bile su dovoljne da se razloži i iskoristi primenjeno azotno đubrivo u prihrani useva. Međutim period visokih temperatura i jakih vetrova, do pojave prvih pravih padavina i zahlađenja u poslednjoj dekadi aprila pretio je da dovede do sušenja biljaka jer su iskorišćenje poslednje rezerve vlage. Da li se već mogu prognozirati prinosi? Slop biljaka je na većini parcela solidan, ali ima i retkih useva, pogotovu gde zbog neadekvatne agrotehnike u setvi nema dobrog nicanja, a zbog neadekvatnog startnog đubrenja i prihrane azotom nema bokorenja ni produktivnog bokorenja. Uz obavljenu zaštitu protiv bolesti sa povoljnim uslovima u nalivanju zrna i tokom sazrevanja, sa dobrom hektolitarskom težinom zrna, mogli bi se očekivati i bolji i viši prinosi.
