Organska proizvodnja jagode podrazumeva da se ona, u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, potpuno oslobodi od korišćenja sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Nekoliko osnovnih principa se mora poištovati prilikom proizvodnje organske jagode a to su: rotacija useva, kompostiranje, biodiverzitet, zdravlje biljaka.

Posebnu pažnju treba obratiti na izbor sorti. Birati otporne sorte na prouzrokovače bolesti i štetočina. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida.

Jedan od važnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Zemljište treba da ima sledeće karakteristike: dubina najmanje 50 cm, da je sa dobrom drenažomm, da su strukturna i plodna, i sa rN 5.5 – 6.5.

Uslovi za dobar uzgoj jagode je i da parcela bude potpuno izložena suncu,  da je dobra provetrenost, obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%, koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti.

Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe, tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna, osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje.

Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda, kao i otpornost prema bolestima i štetočinama, što osigurava visok prinos.

Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu.

Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz, paprika, krompir), jer su sve osetljive na uvenuće biljaka .Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine), bela detelina.

Jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje

Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički, hemijski i biološki sastav. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja.