Uzgoj lekovitog bilja na malim površinama uključuje jednostavnost održavanja, mogućnost prilagođavanja uslovima prostora, svežinu i kvalitet bilja, te uštedu prostora i resursa.

Iako znamo da proizvodnja lekovitog bilja na velikim površinama zemljišta uz adekvatnu primenu mehanizacije obezbeđuje jeftiniju sirovinu, proizvodnja na malim površinama ima izvesne prednosti. Pre svega u tu svrhu, u zavisnosti od prerađivačkih kapaciteta i raspoložive radne snage, površine za proizvodnju lekovitog bilja se najčešće kreću od 10 do 20 ari.

O prednostima uzgoja lekovitog bilja na manjim površinama piše dip. inž. Zoran Lazarov, savetodavac PSSS Vranje.

Ukoliko proizvođač ne poseduje velike površine, a poseduje ili je u nameri da obezbedi minimum opreme i sopstvenu radnu snagu, tada proizvodnja na malim površinama može imati određene pozitivne prednosti.

Prednosti uzgoja lekovitog bilja na malim površinama:

Na vreme obavljanje radnih operacija – često je jako važno da se tokom gajenja lekovitog bilja na vreme završi određeni posao (setva ili sadnja, okopavanje, plevljenje, proređivanje, prihrana itd.) da bi postigli bolji prinos i kvalitet. Ovakve stvari je uvek jednostavnije i lakše uraditi na malim površinama.

Radna snaga – važno je da proizvođač u toku procesa proizvodnje ima što manje troškova, a to se postiže kada najveći deo radova završi sopstvenim snagama. Angažovanje radne snage izvan gazdinstva iziskuje dodatna ulaganja, i smanjuje sopstvenu zaradu.

Postizanje idealnog sklopa i prinosa – proizvodnja na većim površinama i primena mehanizacije, često iziskuju sadnju biljaka na većem međurednom razmaku od optimalnog za datu vrstu. Manji međuredni prostor, veći broj redova po jedinici površine, kao i jednostavnija popuna biljaka koje nedostaju u redovima, samo su neke od prednosti koje pruža proizvodnja na manjoj površini, i koja se uglavnom obavlja uz ručno sprovođenje mera nege.

Iskorišćavanje površina i infrastrukturnih kapaciteta – ukoliko u konkretnim agroekološkim i proizvodnim uslovima izvršimo dobar izbor kultura za gajenje, može se obezbediti kontinuiran radni agažman tokom većeg dela godine, pri čemu se uvažavaju biološke specifičnosti vrste. Pri tome se može obezbediti i optimalna popunjenost kapaciteta za preradu.

Prirodno sušenje – kod proizvodnje na malim površinama, nije neophodno veliko ulaganje u kapacitete za sušenje na samom početku. Često mala ulaganja u postojeće objekte ili privremena rešenja, mogu na neko vreme rešiti pitanje sušenja. Pri tom treba maksimalno iskoristiti energiju sunca ili druge jeftine alternativne izvore, što će umanjiti troškove proizvodnje.

Na samom kraju, zaključuje Lazarov, proizvodnja lekovitog bilja na malim površinama uključuje jednostavnost održavanja, mogućnost prilagođavanja uslovima prostora, svežinu i kvalitet bilja, te uštedu prostora i resursa. Takođe, možemo imati direktu kontrolu nad čitavom proizvodnjom bez potreba za velikim investicijama, poručuje savetodavac PSSS.