Planetarne klimatske promene koje su zahvatile ceo svet odrazile su se i na Evropu a naročito Balkan i drastično promenile tok vremenskih prilika na jugu Srbije. Ovo podrazumeva pojavu superćeliskih oluja u novije vreme, koje prave katrastofalnu štetu na voćnim zasadima kako u trenutnom prinosu i kvalitetu voća isto tako umanjujući i dugovečnost podignutog zasada voća. Klimatske promene su promenile i tok zakonitosti u svim parametrima vremenskim, prostornim, geografskim, fenološkim i drugim parametrima u agrobiocenozi. Pored superćeliskih oluja imamo učestale pojave kišnog perioda, sušnog perioda, pojava ekstremnih temperatura, nevremena i slično. Sve ovo otežava i narušava biljnu a konkretno voćarsku proizvodnju na poljoprivrednim individualnim gazdinstvima, u pogledu povećavanja troškova kako redovnih tako i vandrednih izazvanih ovim gore navedenim pojavama. Adaptacija voćarske proizvodnje je širok pojam i može se govoriti o mnogim preporukama u vezi voćarske proizvodnje u zavisnosti od podneblja, voćarske kulture i uslova gajenja. Jedna od preporuaka koja može rešiti dobar deo problema izazvinih gore navedenim činiocima je podizanje kombinovanih zasada gde imamo glavnu vodeću kulturi i zaštitnu moćnu drvenastu kulturu. Ovo podrzumeva tačkasti sistem drvoreda kroz zasad ( orah, kesten, dud ) i slično. To padrazumeva da na ha površine imamo 20 drugih voćnih kultura koji će svojim moćnim rastom ublažavati posledice vetra, olija, nevremena i superćeliskih oluja u dobrom delu površine a neremetiti normalni razvoj gajene voćarske kulture. Ovo smo uvideli u praksi u ruralnom području na otvorenom polju, gde imamo autohtone voćne vrste po parcelama, obeležena stabla ( kruške, jabuke, trešnje ) i slično. Pored ovih zaštitnih stabala mora se razmišljati i uvođenju drvoreda, kao nekada pored glavnih i delom pratećih poljskih puteva u atarima sela. Ove preporuke se nameću kao jedno od mogućih rešenja ublažavanja posledica globalnih klimatskih promena, ublažavanja potecijalnih nevremena i smanjenja šteta u voćnjaku.