Poslednji rok za setvu krastavca kornišona je 20. juli. Kornišon u postrnoj setvi se se gaji tamo gde poistoji sistem za navodnjavanje. Setva na otvorenom može biti direktno iz semena ili rasađivanjem . Seme krastavca se seje plitko 1-2 cm dubine, a prilikom rasađivanja kornišon se direktno prenosi iz čaša ili kontejnera na stalno mesto, ne podnosi pikiranje. Kornišon iz postrne setve daje slabiju bujnost, pa se može sejati i nešto gušće. U optimalnim uslovima  uz dovoljno vlage niče za 6-8 dana. Mnogo je bolji uzgoj na špaliru nego na zemlji. Konstrukcija mora biti čvrsta kako bi izdržala teret usled velike lisne mase i  prilikom plodonošenja . Špalir pruža više mogućnosti za pravilno formiranje plodova, lakšu berbu, zaštitu od bolesti i korova, što čini prinos većim.

Usvajanje hranjiva je neprekidno i intenzivno. Nakon nicanja ili  rasađivanja i primanja biljaka potrebno  je prihranjivanje đubrivima sa većim sadržajem fosfora, što utiče na ukorenjavanje i pospešuje oplodnju. Početak intenzivnog porasta vreže preporučuju se đubriva uravnoteženog odnosa elemenata npr . 20:20:20 u količini 2 kg/10 ari u nekoliko ponavljanja. U toku plodonošenja i početka berbe preporučuje se đubrenje sa đubrivima omera elemenata 2:1:4 npr. 15:5:35 u količini 1,5-2 kg/10 ari na svakih 7 dana, kao i kalcijum folijarno preko lista.

Na temperaturi nižoj od 12 stepeni C zaustavlja se cvetanje, a na većoj od 32 stepena usporava se rast,  smanjuje oplodnja  a ako su visoke temperature praćene nedostatkom vlage  može doći do opadanja cvetova i zametnutih plodova. Tokom plodonošenja potrebno je stalno navodnjavati da bi se sprečio gubitak turgora i smanjila mogućnost opadanja cvetova.

Kornišon je jako osetljiv na soli, pa je potrebno voditi računa prilikom izbora đubriva. Potreba kornišona za mikroelementima je velika ( bor, kalcijum,  magnezijum, cink), pa se preporučuje folijarna prihrana sa mikroelementima koja se može kombinovati sa tretiranjem pesticidima.