Štete koje puževi nanose u usevima mogu biti višestruke i veoma značajne, naročito u proizvodnji povrća. Javljaju se svake godine, a u većoj brojnosti kada su kišne godine sa obilnim padavinama.Telo im je izduženo i mekano. Luče velike količine sluzi koja ih štiti od isušivanja. Puževi su hermafroditi, poseduju i muške i ženske polne organe. Prezimljavaju u stadijumu jaja , retko kao odrasle jedinke. U proleće se pile i nakon dva meseca postaju polno zreli. Polažu između 400 i 500 jaja. Žive godinu dana. Javljaju se pretežno na skrovitim , mračnim i vlažnim mestima i tu provode dan. Aktivni su početkom večeri i noću, i to na relativno niskoj temperaturi od 4 stepena pa naviše. Njihova pojava se uočava po svetlom tragu koji ostavljaju iza sebe i izgrizlinama na listu.
Štete prave noću i one mogu biti direktne i indirektne. Hrane se mladim sočnim listovima biljaka rasada povrća ili kasnije listovima salate, kupusnjača, spanaća i grickanjem prave okrugle izgrizline. Osim listova izgrizaju i klice te mlade biljke. Iza sebe ostavljaju tragove sluzi tj. srebrkanste pruge i ostatke izmeta. Mogu da prenose i razne bolesti. Hrane se svim povrtarskim kulturama, izuzev luka. Njihova brojnost može biti veoma visoka, što zavisi od uslova. Najčešće se javljaju dve vrste: mali sivi golać (Deroceras reticulatum) – dugačak je od 3 do 5 centimetara, sa tamnim mrljama na leđnoj strani i veliki puževi (Arion sp.) – dugački i do 15 centimetara, tamne ili riđe boje.
Mere suzbijanja puževa mogu biti:
Preventivne – podazumevaju redovnu kontrolu vlage korišćenjem ventilatora, redovno provetravanje, kao i primenu sistema kap po kap za navodnjavanje čime će se vlaga direktno usmeriti ka gajenoj biljci i na taj način sprečiti širenje po celoj površini zemljišta kako bi izbeglo stvaranje povoljnih uslova za boravak puža.
Mehaničke – podrazumevaju ručno sakupljanje i uništavanje puževa u ranim jutarnjim časovima
Hemijske – podrazumevaju primenu preparata limacida.
Biološke – podrazumevaju primenu predatorskih nematoda (Phasmorhabditis hermaphrodita) tako što se prvo razmute u vodi, a potom ostave 3-5 sati da bi se aktivirale. Pripremljenim rastvorom se biljke zalivaju u večernjim satima. Posle njihove primene biljke treba dobro zaliti kako bi nematode dospele duboko u zemljište.
Takođe, česta obrada površinskog sloja zemljišta, uklanjanje žetvenih ostataka i uništavanje korova oko parcele stvaraju nepovoljne uslove za razvoj puževa i dovode do izbacivanja i isušivanja jaja na površini zemljišta.
Od alternativnih načina koriste se i biljke sa repelentnim svojstvima kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja koje svojim mirisom odbijaju puževe.
Mogu se koristiti i sredstva koja izazivaju brzu dehidrataciju sluzi na puževima – rasturanje kreča, gipsa, pepela. Primena Bordovske čorbe u većoj koncentraciji može deovati odbijajuće na puževe.
