Zaštita maline posle berbe

Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u zasadima maline potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Treba imati na umu da mere zaštite malinjaka počinju u ovoj godini, a nastavljaju se na proleće sledeće godine. Koje mere treba primeniti kada i zašto odgovore nam je dao Branko Galović, direktor PSSS Kraljevo.

Ovogodišnja cena svakako nije po meri proizvođača ali svi oni koji se bave ovim poslom znaju da ukoliko žele rod naredne godine moraju ulagati sada.Nega i zaštita malinjaka su jako važni koraci nakon što se berba obavi, jer se na ovaj način omogućava da biljke narednu sezonu započnu punim kapacitetom. To podrazumeva primenu potrebnih agrotehnički mera, ali i neophodne mere zaštite maline od infekcija i štetočina koji se javljaju posle berbe.

Berba jednorodnih sorti maline Vilamet, Miker, Fertodi, Glen… se privodi  kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.

Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti, grinja i insekata. U malinjacima to su Ljubičasta pegavost izdanaka maline,  smeđa pegavost lista maline,  eriofidna grinja lista maline, obični paučinar,  lisne vaši, malinina mušica galica.

,,U zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara maline pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na mladim izdancima ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri genracije godišnje. Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%) i bifentrina (0,05%) rano ujutru ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemljišta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U malinjacima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje ili uništavanje korova herbicidima“, kaže naš sagovornik

Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana do dve nedelje tu da prave hlad mladim izdancima.

„Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim izdancima koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih izdanaka van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijala koji bi mogao da napravi problem mladim izdancima Krajem oktobra u malinjaku potrebno je nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka maline“- preporučuje Galović.

Poželjno je nakon toga ove izdanke  izneti  van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih izdanaka, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim izdancima bolje uslove razvoja.

Malinu napada veliki broj štetočina, prouzrokovači biljnih bolesti, patogeni i korovi. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti i obezbeđuju zdrav i kvalitetan rod.Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.

,,Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu.,,

Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje maline, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz malinjaka i spaljivanje.

Korovi još jedna opasnost

Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.

,, Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera, ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke. Poslednje dve godine proizvođači se žale na pojavu većeg broja glodara, naročito u blizini reka. Ukoliko je brojnost rupa prešla prag štetnosti obavezno izvršiti tretman nekim od preparata na tržištu. Ukoliko bi oni ostali u malinjaku znatno bi oštetili koren biljke čime bi došlo do deformacije ili još teže do suđenja izdanaka što direktno pravi gubitke na rodu.,, nastavlja Galović

Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju maline u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe izdanaka, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju . Naravno, navaodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.

,, Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra nalivati zasade.,, sugeriše Galović

Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u redosledu radnji.    Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu.

Za razliku od pomenutih sorti maline i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se ,,kosi“ te se na taj način eliminišu zaraze. Berba polke još uvek traje i ukoliko ,,posluži“ vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom katođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa poplava naglo porasla dnevna temperatura. Novi, mladi izdanci su puni cveta i roda, međutim noćne temperature sada ne pogoduju zrenju.

Grube procene govore da će rod maline u Srbiji biti manji, minimum za 30% u odnosu na lane. Tome su kumovali nestabilne cene ovog voća, niska ulaganja u proizvodnju kao posledica niske cene gotovog proizvoda ali i klimatski šokovi, visoke zimske temperature,  gradonosnih oblaci i česte kiše koje su kumovale infekcijama i truleži. Ove godine se jedino Azijska voćna mušica  javila sporadično, što je dobra okolnost.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

22.07.2024.

Uskoro manifestacija Dani kupine evo i gde

18.07.2024.

Kako visoke temperature utiču na voćarske kulture

17.07.2024.

Berba plodova šljive

08.07.2024.

Aleksandar Martinović: Izvesno povećanje otkupne cene maline

02.07.2024.

Letnja rezidba višnje

28.06.2024.

Druga takmičarska izložba proizvoda pod nazivom “Crveno zlato Srbije

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca