Krompirova zlatica je veoma štetna vrsta insekta koji ugrožava proizvodnju krompira. U narodu poznata još kao buba listara ili buba krompirača. Poreklom je iz Severne Amerike. Osim krompira napada paradajz i plavi patlidžan. Veličina tela je do 1cm, žuto narandzaste boje sa deset uzdužnih pruga.
Biologija krompirove zlatice: Kod nas ima dve generacije godišnje. Prezimljava odrasla jedinka u zemljištu od 10-15 cm dubine. U proleće na temperaturi od 15 stepeni pojavljuje se imago koji se hrani biljkama, a zatim polaže jaja na naličje lista. Jaja su u grupama od 20-40 komada. Narandžasto-žute boje i lako su uočljiva. Larve se pile iz odloženih jaja za nedelju dana, grizu donji deo lista, a posle drugog presvlačenja, larve se hrane i po ivicama lista i brzo ga brste. Posle 2-3 nedelje larve napuštaju biljke krompira i spuštaju se u zemlju, na dubinu od oko 10 cm, gde se preobražavaju u lutke. Nakon 1-2 nedelje nakon lutke pojavljuje se imago. S obzirom na dug period polaganja jaja, mogu se naći novi i prošlogodišnji imago i svi stupnjevi larvi zajedno. Najčešće treba suzbijati krompirovu zlaticu kada je u fazi larve. Suzbijanje prve generacije treba izvesti kada se u proseku po jednoj kućici nađe 10 ili više larvi. Za drugu generaciju prag tolerantnosti može biti i niži od navedenog, zbog smanjene opasnosti. U svakom slučaju, treba sprečiti da se više od 20% cime uništi. Suzbijanje druge generacije u našim uslovima, retko kada ima ekonomsku opravdanost. ako se po jednoj kućici nađe najmanje 5 imaga ili 20 larvi, a do kraja vegetacije krompira preostaje još više 20 dana.
Za suzbijanje krompirove zlatice se mogu koristiti različite mere: mehaničke, agrotehničke, hemijske i biološke. Na manjim površinama može se vršiti sakupljanje imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja i sl. Plodored – izbegavanje uzgoja krompira u monokulturi, zatim korišćenje preparata na bazi nekog živog organizma npr. Bacillus thuringiensis var.tenebrioides.
Hemijsko suzbijanje: Zbog nekotrolisane primene hemijskih sredstava u suzbijanju krompirove zlatice došlo je do pojave rezistentnosti prema većini insekticida iz svih hemijskih grupa. Potrebno je poznavati mehanizam delovanja insekticida i biologiju insekta od kojih zavisi efikasnost primenjenih preparata. Da bi smo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima namenjenim njenom suzbijanju potrebno je povremeno menjati insekticid ili grupe insekticida -bez obzira što je dobro delovao. Sva sredstva treba upotrebljavati samo kada je to preko potrebno, a nikako se ne smeju uvećavati preporučene doze. Tim merama će se usporiti pojava rezistentnosti. Najveća efikasnost u uništavanju zlatice klasičnim insekticidima se postiže kada se izleže 30-50% larvi. Larve prvog i drugog stupnja su najosetljivije na insekticide. Efikasnost insekticida zavisi od mehanizma delovanja i momenta primene. : Actara, Afinex, Mospilan, Volley, Macho, Calypso, Wizzzaard. Od piretroida se mogu upotrebiti: Decis, Polux, Cipkord …od bioloških se može upotrebiti Laser od 50-100 ml/ha koji je bez karence kada je krompir u pitanju.