Kokošija jaja su jedna od najzastupljenijih namirnica na planeti koja se koriste u svim kuhinjama sveta. U ljudskoj ishrani upotrebljavaju se već hiljadama godina. Stari Grci su verovali da je svet nastao iz jajeta koje je snela boginja Eurinoma. Najveći potrošači jaja na svetu su Meksikanci koji godišnje pojedu 352 komada po glavi stanovnika, dok Srbi u proseku godišnje pojedu oko 150 jaja.

Ljudi su obično šokirani kada saznaju razlike između jaja kupljenih u prodavnici i svežih jaja sa lokalne farme. Razlika pre svega leži u načinu uzgoja kokošaka. I dok je živina na seoskim domaćinstvima uglavnom slobodna i čeprka po dvorištu, jaja koja kupujemo u prodavnicama mahom potiču od kokoška koje se uglavnom drže u kavezima i služe upravo za proizvodnju jaja.

Evo nekoliko važnih razlika između jaja koje kupujemo u marketima, čak i ako imaju oznaku organskog porekla i onih koje pazarimo direktno od seljaka na farmi.

Postoje brojne studije koje dokazuju da su sveža jaja sa farme imaju brojne nutritivne materije potrebne ljudskom organizmu za razliku od onih kupljenih u prodavnici. Ne samo da imaju manje zasićenih masti i holesterola, već su bogatija omega-3 masnim kiselinama, kao i vitaminima A, D, E i beta-karotenom, zahvaljujući ishrani koka na otvorenom. Ovo su važni nutrijenti kojih mnogim ljudima trenutno nedostaju – nešto sa čime jaja iz prodavnice ne mogu da pomognu!

Većina industrijskih farmi jaja drži kokoške u kavezima i ne pušta ih napolje. Najluđa stvar? Čak i komercijalne kompanije koje koriste oznake „bez kaveza“, „slobodan uzgoj“ ili „vegetarijanska“ i dalje drže svoje kokoške zatvorene. Obično je to marketinška strategija da uvere potrošače da su njihova jaja slična onima iz slobodnog uzgoja. Jaja koja dolaze sa farme potiču od kokošaka imaju mnogo hektara za lutanje.

Razlika u boji žumanceta je vidljiva golim okom. Jaja kupljena u prodavnici imaju vrlo svetlo žumance, što rezultira manje intenzivnim ukusom i nutrijentima. Međutim, ako razbijete jaje kupljeno od lokalnog proizvođača videćete da ima tamno žuto, gotovo  narandžasto  žumance koje je puno ukusnije!

Jaja iz slobodnog uzgoja su nešto teža od konzumnih jaja iz prodavnica zato što imaju deblju ljusku što smanjuje mogućnost od oštećenja tokom transporta. Koke koje slobodno šetaju po dvorištu daju količinski manje jaja, ali je njihov kvalitet daleko veći u odnosu na ona koja snesu kokoške u kavezima.

Kad je u pitanju organska proizvodnja većina ljudi je prijatno iznenađena kada sazna koliko jaje može biti ukusno kada se uzgaja na način na koji je priroda predvidela. Prema rezultatima istraživanja državnog Univerziteta u Pensinlvaniji (Penn State) organska jaja imaju više mikronutrijenata od klasičnih jaja. Preciznije imaju tri puta više omega-3 masnih kiselina u odnosu na konvencionalna, 40 odsto više vitamina A i dvostruko više vitamina E. Takođe, u organskim jajima nisu pronađeni tragovi antibiotika koji se koriste u ishrani kokošaka iz konvencionalne proizvodnje, a mogu ostati u jajima do sedam dana.

Prema podacima američke Uprave za hranu i lekove (FDA) primećeno je da se pilićima koja se hrane konvencijonalnom hranom posebno u industrijskoj proizvodnji jaja nalazi aditiv koji sadrži tragove vrlo otrovnog aresena. Istraživanje je pokazalo da u organskim jajima nema nijedne od opasnih hemikalija, niti teških metala.

Ukoliko živote u gradu i niste baš u mogućnosti da svakog vikenda odete na selo i kupite jaja direktno od seljaka, kako piše portal „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ – treba da obratite pažnju na pečate koji su utisnuti na  ljusku jaja, jer vam oni mogu otkriti iz kakve proizvodnje dolaze.

Oznaka: 0 – Organska jaja

Kao što smo već naglasili ova jaja su lišena bilo kakvih štetnih hemijskih supstanci, a prilikom uzgoja koka nisu korišćeni hormoni. Žive napolju i hrane se prirodnom hranom. Mana im je što su skuplja u odnosu na obična jaja.

Oznaka 1 – Jaja iz slobodnog uzgoja

Ovim brojem su označena jaja koja su dale koke iz čistih i tradicionalno uvaženih rasa kokošaka. One su puštene da se hrane po sopstvenom nahođenju na osnovu hrane koju nalaze na pašnjaku. Glavna razlika između ove metode i organskog uzgoja je to što je kontrola prehrane ovih kokošaka manja.

Oznaka 2 – Jaja podnog uzgoja

U pitanju su kokoške koje život provode u uzgajivačnicama, a podni uzgoj podrazumeva određeni prostor za kretanje koka nosilja. Koliko će prostora imati zavisi od same veličine kokošinjca i broja koka. Prisustvo dnevne svetlosti je najčešće ograničeno samim uslovima kokošinca.

Oznaka 3 – Kavezna jaja

U pitanju su jaja od kokošaka koje čitav svoj život provode u kavezima. Hrane se koncentratom u kojem se često dodaju razni aditivi, hemijske supstance i hormoni, a kako su „stisnute“ često obolevaju, pa im se daju antibiotici što utiče i na sa