Vinogradarska proizvodnja je kao i cela poljoprivreda osetljiva na klimatske promene i zahteva određene mere kojima je cilj očuvanje zemljišta za buduće generacije. U nacionalnom Izveštaju o uticaju klimatskih promena na sektor poljoprivrede sa predlogom mera adaptacije, navedene su mere održivog upravljanja zemljištem kao važna rešenja protiv negativnih uticaja promena klime. Jedna od tih mera odnosi se na zatravljivanje u vinogradima. Ovom merom postiže se:
– sprečavanje erozije na nagibima
– održavanje strukture zemljišta
– poboljšanje plodnosti zemljišta
– povećanje sadržaja azota u zemljištu
– smanjenje razvoja korova
– pozitivan uticaj na biodiverzitet
Korišćenje pokrovnih useva u vinogradima ima niz prednosti. U međurednom prostoru na nagibima obavezno se primenjuje zatravljivanje zbog smanjenja erozije.
Sledeća korist od pokrovnih useva je i dodavanje organske materije zemljištu. Ako su mahunarke prisutne u smeši biljaka koje se koriste za zatravljivanje, one imaju sposobnost da fiksiraju atmosferski azot u svojim biljnim tkivima. Zajedno sa korenjem mahunarki, bakterije pretvaraju atmosferski azot u oblik koji biljke mogu da koriste.
Zatravljivanjem se delimično kontrolišu neke korovske biljke, tako što se takmiče sa pokrovnim usevima za svetlost, vlagu, hranljive materije i prostor što može biti posebno korisno za suzbijanje rasta jednogodišljih korova. Osim toga pokrovni usevi i njihovi ostaci deluju kao malčevi ili fizičke barijere za gušenje korova, sprečavanje klijanja i rasta semena korova i snižavanje temperature zemljišta.
Pokrovni usevi pospešuju infiltraciju vode, poboljšavajući strukturu zemljišta i smanjuju zaptivanje i stvaranje pokorice na inače goloj površini obrađenog zemljišta u vinogradu. Ako se travnim pokrivačem upravlja tako da se isključuje obrada zemljišta već se obavi valjanje pomoću valjka, malč koji ostane na površini će takođe smanjiti isparavanje vode iz zemljišta tokom letnjeg rasta pokrovnih useva.
Za zatravnjivanje se mogu koristiti različite travne smeše koje treba da zadovolje sledeće uslove: da su što bogatije vrstama koje su tipične za dato područje kao i da sadrže leguminoze. Neke od vrsta koje se mogu koristiti su: engleski ljulj, italijanski ljulj, ovas, crvena detelina, bela detelina, prava livadarka, grašak, crveni vijuk.
Zasnivanje travnjaka se može obaviti u različito vreme u zavisnosti od vremenskih uslova. Setva smeše trava može biti tokom kasnog leta tj. polovina avgusta pa do kraja septembra jer je zemljište u to vreme toplo, setva može biti i u ranu jesen ako je toplo tokom oktobra kao i u proleće tj. mart ili april.
Travni pokrivač u vinogradu može biti stalni ili povremeni. Kod stalnog travnog pokrivača zasejava se celokupna površina vinograda (redni i međuredni prostor) i on se održava stalnim košenjem (više puta tokom vegetacije). Ovo se pre svega preporučuje na velikom nagibu terena. Kao stalni travni pokrivač može biti i onaj koji se formira samo u međurednom prostoru i takođe održava košenjem ali se prostor u redu obrađuje radi uništavanja korova. Povremeni travni pokrivač podrazumeva zasejavanje trava u međurednom prostoru vinograda, naizmenično svaki drugi međuredni prostor (u jednoj godini se zasejavaju parni prostori, a u sledećoj neparni). U ovom slučaju se travni pokrivač unosi u zemljište plitkom obradom i služi kao zelenišno đubrivo, ili se može obaviti košenje pa se pokošena masa ostavi u vidu malča. Smatra se da ovakav način zatravljivanja daje najbolje rezultate u vinogradu i da se oni pozitivno odražavaju na celokupnu mikroklimu, biodiverzitet, prinos i kvalitet grožđa.
Osim brojnih dokazanih prednosti, postoje i nedostaci primene travnog pokrivača kao što su: povećanje troškova rada i vremena oko održavanja, veći su troškovi u smislu cene travnih smeša i potrebne količine za određenu površinu, raste rizik od izmrzavanja (otežava se kretanje vazduha i smanjuje se količina sunčevog zračenja na tlu) kao i opasnost od krtica, voluharica i štetnih insekata a predstavlja i konkurenciju vinovoj lozi za vodu i hranljive materije.
U zemljama zapadne Evrope zatravljivanje se koristi u humidnijim (vlažnijim) područjima sa 800 mm padavina godišnje, koje su pravilno raspoređene. U Srbiji se zatravljivanje preporučuje u zasadima koji imaju sisteme za navodnjavanje ili u onim koji su podignuti na većim nagibima kako bi se smanjila erozija zemljišta.
U evropskim zemljama postoje dodatna agroekološka plaćanja, a u našoj zemlji u okviru IPARD 3 programa za period 2021-2027. godine propisana je Mera 4 – Agro-ekološko-klimatska mera i organska proizvodnja i očekuje se njena akreditacija. U Pravilniku za ovu meru je definisana operacija 2 koja se direktno odnosi na koristi od zatravljivanja u vinogradima (i višegodišnjim zasadima). Vinogradarima bi na ime ove operacije bio dostupan u celosti iznos podrške od 332,40 evra po hektaru godišnje, uz poštovanje određenih uslova kao što su: min. površina vinograda 0,3 ha, obavezna obuka korisnika, parcele upisane u Vinogradarski registar i dobrovoljno prihvatanje obaveze zatravljivanja u trajanju od minimum pet godina.
