U Šumadiji je priprema silaže krenula ranije jer temeprature prete da dovedu do toga da zrno kukuruza izgori. Procene su da će trave i lucerke biti dovoljno do narednog proleća za ishranu stoke. Kako bi se olakšalo poljoprivrednicima i kako bi se podigao kvalitet proizvodnje, a samim tim i cena proizvoda, Grad Kragujevac ima dobro subvencionisane programe i za stočarsku proizvodnju.
Dragan Arsić u selu Ramaća kod Kragujevca ima dvadesetak grla krava, dnevno predaje 180 litara mleka po ceni od 80 dinara po litru kada se uključi premija. Prema njegovim rečima, cena predaje mleka za sve bi trebala da bude veća kada se uzmu u obzir troškovi proizvodnje. Poslednjih godina primećeno je da klima utiče i na mlečnost krava i na proizvodnju hrane za grla.
– Što se tiče same gradnje ovog novog objekta koji smo odradili urađen je sa većim prostorom za vazduh. Trebalo bi da dodam još neke ventilatore, baš u ovom periodu kad su visoke temperature, ali tu su i prozori, koji opet ne bi smeli neku veliku promaju da prave, i onda se sa luftiranjem omogućava neka cirkulacija i malo bolje stanje, a kada je u pitanju mlečnost kad su velike temperature može doći do smanjenja mlečnosti, bez obzira na ishranu, sam taj period takav kad naiđe utiče na njih. Što se tiče površine, nekih 20 hektara se obrađuje, dokupi se nekad gotova hrana i koncentrat, ali ostalo je za proizvodnju, seno, detelina, žitarice, kukuruz za silažu. Kukuruz za silažu je aktuelan ovih dana, same ove visoke temperature su doprinele da se dosta ranije radi ove godine, pogotovu gledajući unazad nikad ranije do sada nije moralo da se radi. Baš sad je toliko kukuruz izgoreo od temeperature da mora da se seče što pre i onda koliko već sutra krećemo sa silažom da bi se obezebedila kabasta hrana za godinu – kaže Arsić.
U Šumadiji krave u štalama u proseku su stare deset godina, a kako bi se povećala steonost i mlečnost grla Grad Kragujevac nudi subvencionisane programe za nabavku priplodnih grla.
– Zainteresoavanost poljoprivrednih proizvođača je velika jer kad dođu u situaciju da imaju starija grla koja ne ostanu steona, onda je najbolje rešenje za njih da ih zamene. Ukupan podsticaj je 50 % od vrednosti koju oni plate, odnosno maksimalno 120.000 po grlu goveda, 20.000 po grlu ovaca ili nazimica. Imaju prava da apliciraju za maksimum tri junice po gazdinstvu. Svako grlo koje u roku od godinu dana ne da jedno tele, to nije samo gubitak po pitanju teleta, smanjuje se i mlečnost goveda. Tačno se zna da bi trebalo da bude godišnje jedno tele, a to naravno utiče i na mlečnost i na dužinu samog reproduktivnog procesa – kazala je Vesna Petrović Marković, savetnica u odeljenju za poljoprivredu Grada Kragujevca.
– Jako smo ponosni na kupovinu novih traktora. To je bila hrabra odluka za nas. Nije mala investicija 600.000 dinara, odnosno 5.000 evra po gazdinstvu. Prošle godine 40, ove godine 60, dakle za dve godine 100 traktora što je veliki pomak za dalje. Džaba priključna mehanizacija ako nema šta da vuče tu priključnu mehanizaciju i jednostavno smo krenuli od najvećeg programa, od kupovine traktora do velike priključne mehanizacije i tu već ima preko 250 do 300 korisnika, a za ovih par godina je preko 1.500 ljudi samo taj program prošlo i već 30 % do 40 % naših gazdinstava je počelo u krajnjoj meri da menja našu svu mehanizaciju koja postoji – napomenuo je Nikola Paunović, načelnik odeljenja za poljoprivredu Grada Kragujevca.
Kragujevac je ove godine izdvojio iz budžeta 80 miliona dinara za podsticaje u poljoprivredi, a programi su usmereni ka modernizaciji gazdinstava kako bi se povećao kvalitet proizvodnje.
