Vinova loza se u subotičko-horgoškoj peščari gaji vekovima. Decenijama je ova regija bila uspavana kad je u pitanju proizvodnja vina, a onda se početkom 21. veka sve promenilo. Jedan od pionira u obnovi vinske proizvodnje u ovoj regiji bila je Vinarija „Zvonko Bogdan“. U okolini prelepog Palića na prostoru između čak tri jezera nalaze se vinogradi ove vinarije koja je danas izuzetno cenjena ne samo među potrošačima već i vinarima, jer se jedinstveni ukus njihovih vina ne zaboravlja.

Kako je za Agrobiznis magazin rekla somelije u ovoj vinariji Dragana Vasiljević, menadžer vinskog turizma i domaćin vinarije, sa sadnjom vinograda krenulo se 2002. a posedi su se postepeno širili.

-Trenutno pod vinovom lozom imamo 60 ha. Svi vinogradi su u blizini vinarije, između Palićkog, Ludoškog i Omladisnkog jezera u mestim Radić, Ludoš i Palić.

Koje sorte grožđa uzgajate?

– Dominantnije su nam internacionalne sorte, ali u zasadima imamo i lokalnih sorti grožđa. Od belih sorti imamo – Pinot Blanc, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Chardonnay, Tamjaniku, Moscato Giallo (muskat žuti) a od crnih Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Petit Verdot i Frankovku. Na različitim pozicijima, shodno zemljištu, radili smo gušću ili ređu sadnju, tako da imamo između pet i osam hiljada sadnica po hektaru.

Koliko vina proizvedete i koju tehnologiju koristite kako biste obezbedili vrhunski kvalitet vaših vina?

– Od samog početka, naša misije je da ponudimo najkvalitetnija vina dostojna slavne vinarske istorije našeg kraja. Zato je naša vinarija opremljena savremenom opremom koja garantuje da će u svakoj boci našeg vina, grožđe i teroar pokazati svoj puni karakter. Od selekcinisanog grožđa iz naših vinograda godišnje proizvodimo oko 400. 000 boca vina.

Koja burad koristite za sazrevanje vina?

– Za sazrevanje svih naših crvenih vina kao i nekih belih koristimo burad premium kvaliteta pretežno od francuskog i mađarskog hrasta. U zavisnosti od stila vina, koristimo različite zapremine, barrique buriće 225 l, veće od 300 l, kao i bačve od preko 2000 l. Od nedavno za proizvodnju određenih vina koristimo i jajolike sudove od betona. Kao materijal, beton ima istu poroznost kao hrast čime je omogućen prodor kiseonika što nije moguće kod inoksnih buradi. Takođe, u ovakvim sudovima vino će imati svoju originalnu aromu, jer neće preuzeti miris drveta kao što je slučaj kod drvenih sudova.

Po čemu su vina sa peska drugačija u odnosu na ostala?

– Naša vinova loza crpi snagu iz tla sastavljenog od slojeva koje je za sobom ostavilo Panonsko more, u kojima se mešaju krečnjak, glina, pesak i silikatni kamen u dubokim slojevima. Naše vinogorje nudi mešavinu ovakvog tla što nam omogućava da se “igramo” u proizvodnji. Raznolikost zemljište istim sortama daje drugačiju karaktiristu, samim tim i drugačiji stil vina na kraju, što omogućava i širi portfolio proizvoda. Zemljište bogatije glina i peskom daje izvrne rezulate kod naših crvenih vina, među kojima su naša nagrađivana vina poput Cuvee No1 i Icon Campana Rubimus

Na koja međunarodna priznanja za svoja vina ste posebno ponosni?

– Priznanja konzumenata naših vina čine nas najponosnijim, dok nam nagrade dobijene na svetskim ocenjivanjima vina govore da smo na dobrom putu i da naš kraj predstavljamo na pravi način. Izdvojila bih naše crveno vino Cuvee No1 koje je jedno od najnagrađivanijih regionalnih vina na svetskom ocenjivanju u Londonu, Decanter World Wine Awards. Ove godine na ovom takmičenju bili smo jedina srpska vinarija koja je u kategoriji penušavih vina osvojila zlatnu medalju sa našim vinom Eclater .

Koliko vaša vinarija pomaže u razvoju lokalnog turizma?

– Vinariju na dnevnom nivou posećuje veliki broj turista, što kroz vinski turizam i degustacije vina, što kroz događaje koje radimo u vidu koncerata i raznih drugih manifstacija. Broj ljubitelja vina koji dolaze kod nas se svake godine povećava. Ljudi uživaju u neverovatnoj prirodi, a naša vinarija u popunosti zadovoljava sva čula. Sama vinarija se prostire na oko 5.800 kvadrata, moderna je i funkcionalana, a opet odgovara jedinstvenoj arhitektonskoj tradiciji naše regije. U srcu naših vinograda gosti mogu da uživaju u predivnom pogledu, vrhunskim vinaima i domaćim specijalitetima, jednom rečju sve je podređeno gostima.

Da li pre birate kvalitet ili kvantitet u proizvodnji?

– Mi pratimo ritam naših vinograda odnosno prirode i nemamo ustaljenu brojku proizvodenih vina. U godinama kada ne možemo da zadovoljimo nivo kvaliteta vina na koji smo navikli izabrali smo da čak i ne proizvedemo određena vina ukoliko uslovi za njih nisu bili najpovoljniji. Recimo, zbog izazova sa mrazevima 2018. nije proizvedena ni jedna od etiketa naših crvenih vina. Slično je bilo i 2020. gde smo imali samo manju količinu vina „Život teče“, dok je berba 2019. bila jedna od boljih te smo tada napravili i neka nova vina poput našeg fenomenalnog Merloa.

Kakve su vaše procene kakva će biti ova godina za vinograde i vino s obzirom na izrazito toplo leto?

– Ova godina je počela izazovno. Prvo smo imali kasne prolećne mrazeve, a potom toplotni udar od preko 40 stepeni. Ali, zahvaljujući radu našeg stručnog tima u vinogradu, kao i sistemima za navodnjavanje koji za sad pokrivaju oko 2/3 ukupnih površina, izgledi su dobri i verujem da ćemo izvućićemo najbolje.

Kako gledate na otvaranje novih vinarija u subotičkom kraju?

– Vinarija „Zvonko Bogdan“ je zasigurno u velikoj meri učestvovala u razvoju vinskog turizma ovog kraja, rekla bih da je čak i podstakla druge da kreiraju nove ideje i sadržaje. Sada zajedno uživamo u potencijalu ovog donedavno uspavalog vinskog kraja. Moje lično viđenje je da smo zajedno bogatiji i da je zdrava konkurencija potrebna za razvoj. Na taj način više ćemo podsticati jedni druge na nove stvari, bogatiji sadržaj u proizvodnji i bolju uslugu.

Kakvi su vaši planovi za naredni period?

– Globalno zagrevanje stavilo nas je sve u jednu izazovnu poziciju što se tiče sortimenta, stoga trenutno vršimo oglede i imamo u planu sadnju još autohtonih sorti kojima pogoduje ovaj teroar uz faktor klimanskih promena. Autohtone sorte grožđa obogatiće naš potfolio u više segmenata, a gradi se i novi turistički objekat u sklopu vinarijinog kopleksa sa idejom da se proširi ugostiteljska ponuda vinarije.