U tehnološkom procesu proizvodnje pšenice sve mere treba da se baziraju na biološkim osobinama sorte kako bi se maksimalno zadovoljili njeni zahtevi za normalan rast i razvoj. Prema dosadašnjim saznanjima pravilan izbor sorte i adekvatne i kvalitetne agrotehničke mere imaju odlučujući uticaj na prinos (71-80%), dok vremenski uslovi godine utiču 20-29%. Sa dobrom tehnologijom proizvodnje može se značajno smanjiti uticaj nepovoljnih vremenskih uslova godine. Osnovu za pravilnu tehnologiju proizvodnje čini poznavanje morfo bioloških osobina pšenice, odnosno sorte.

Pravilan izbor sorte za područje gajenja ima veliki značaj za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa. Pri izboru sorte treba voditi računa o svim biološkim osobinama sorte, o agroekološkim uslovima područja gajenja, o organizacionim činiocima i ekonomskim uslovima. I ako danas imamo sorte čiji je genetski potencijal za prinos zrna 11 t/ha i više, ipak one u svim uslovima ne mogu dati taj prinos. Kod izbora sorte važi osnovni princip da savršene sorte nema. Zato treba izabrati više sorti. Smatra se da je najbolje da se za jedan rejon odabere najviše 4-6 sorata, gde među njima jedna ima vodeći značaj, koja ne bi trebala da učestvuje više od 25%. Izabrane sorte treba da se razlikuju u pogledu dužine vegetacije, tehnološkog kvaliteta, zahteva prema vegetativnim činiocimai reagovanjima na ekstremne uslove klime, ali da budu najbolje u pogledu prinosa zrna.

Izborom više sorata različite dužine vegetacije omogućuje se bolja organizacija setve i žetve. U setvi se prvo seju sorte sa dužom vegetacijom, zatim sa kraćom, dok u žetvi prvo se žanju sorte sa kraćom vegetacijom jer prve dostižu zrelost, a zatim sorte sa dužom vegetacijom. Na ovaj način se proširuju rokovi setve i žetve pšenice, čime se olakšava organizacija rada.

Pri izboru sorte važi princip da treba izabrati nekoliko najboljih sorata, a ne samo jednu najbolju sortu.