Baštenske štetočine mogu da naprave ozbiljan problem, da desetkuju rod posebno lisnatog povrća, ali i cveća. Njihova pojava najviše zavisi od vremenskih prilika. Kako je ovo leto vrlo vrelo u Srbiji često sa natprosečnim temperaturama, baštovani kako se čini, ove sezone imaju nešto manje posla sa raznim bubama i glodarima nego ranijih godina.

To naravno ne znači da ih u opšte nema, naprotiv najčešćše izmile i pojave se uveče kad temperatura padne ili nakon zalivanja bašta. Tada kreću u potragu za hranom i vodom koja se skupila na lišću.

Postoje vrste insekata kao što su biljne i lisne vaši kojima toplo vreme odgovara, jer ubrzavaju svoj ciklus razmnožavanja. Kako je za Independet objasnio entomolog Stefan Bird nemojte da vas zavaraju visoke temperature kad su u pitanju baštenske štetočine.

-Tokom toplog vremena insekti brže prolaze kroz svoj životni ciklus, a potom usporavaju kako se približava jesen i hladniji dani. Generalno, ako je toplije, imaćete više životnih ciklusa bilo kojeg insekta, odnosno više generacija mladih osim ako nije u pitanju neki koji baš nema duži životni vek. Insekti i mekušci imaju veće šanse da bolje izdrže ekstremne temperature posebno kad imamo blage zime i kišno proleće kao je to bilo ove godine – objasnio je on.

Evo koje su najčešće štetočine koje se mogu pjaviti u bašti i kakve posledice ostavljaju.

Puževi – spadaju u najgoru vrstu štetočina. Ako se pojave u velikom broju mogu da ostave pustoš u bašti iza sebe. Dobra vest je da im smetaju ekstremno visoke temperature koje suše njihovu sluz koja im je neophodna za život i kretenje. Zato će dan provesti negde u debeloj hladovini zavučeni u svoje kućice, a u pohod kreću kasno uveče ili rano ujutru. Zato obratite pažnju uveče nakon zalivanja ili rano ujutru da li ima tragova da su dolazili. Izdrobljena ljuska od jaja oko biljaka i cveća je odlična zaštita zato što ne mogu da pređu preko oštrih ivica, pa će hranu potražiti na drugom mestu.

Biljne vaši – Za razliku od puževa koji loše tolerišu visoke letnje temperature, ovakvo vreme pogoduje biljnim vašima, pa može doći do njihovo prenamnožavanja. Kako objašnjava dipl.ing Tanja Mihajlović iz PSSS biljne vaši su sitni insekti, najčešće zelene boje, ali ima i smeđih, žutih, ružičastih i crnih. Odrasli insekti mogu biti krilati i beskrilni. Ima više od 3.000 vrsta ovih štetočina i gotovo da nema biljne vrste koju ne napadaju i oštećuju veliki broj gajenih biljaka. S obzirom na veći broj generacija i činjenicu da se javljaju tokom cele vegetacije, naročito u voćarskim i povrtarskim proizvodnjama, suzbijanja su učestala što lako može dovesti do pojave rezistentnosti ovih štetočina ukoliko se primenjuju insekticidi iz iste hemijske grupe. Važno je naglasiti da je neophodno uništavanje korovi na kojima se vaši održavaju i razmnožavaju,  da suzbijanje treba uskladiti sa berbom plodova i voditi računa o karenci.

Moljac – Još jedna napast koja može da nanese veliku štetu u bašti je neka od brojnih vrsta moljaca. Pojedini su specijalizovani za određenu vrstu biljaka kao što je repin ili kupusni moljac koji može da desetkuje rod. Visoke temperature na njih ne utiču previše, jer polažu jaja sa naličja lista biljke čime su zaštićeni od sunca ili kiše. Iz jaja se vrlo brzo izlegu gusenice koje tamane sve pred sobom pre nego što se učaure kako bi se izlegao leptir. “Paučina” na biljkama je prvi jasan znak prisustva ove štetočine koja tokom prolećno-letnjih meseci izvede i do tri generacije novih insekata.

Kupusna muva – najčešće napade biljke iz grupe kupusnjača – zelje, karfiol, brokoli, kupus… Za kratko vreme može da uništi korenov vrat, prizemni deo ili čak celu biljku. U borbi protiv ovih štetočina najbolje rešenje je da se preko glave kupusnjača postave entomološke mreže kao fizička zaštita koja je i najefikasnija.

Krompirova zlatica – je vrlo inteligentna buba koja ima razvijenu taktiku prelaska iz bašte u baštu. Voli da se hrani listovima krompira, paradajza i plavog patlidžana. U potrazi za hranom mogu da prelete velike razdaljine i brzo pronalaze novi dom. Ako ih zanemarite, brzo će se razmnožiti i uništiti kompletnu baštu. Najbolji način je fizičko uklanjanje same bube sa lista i njeno uništavanje. Odbijaju ih mirisi truljenja lukovine i biljaka kao što su ren, kamilica i pasulj.

Prilikom zaštite od štetočina u bašti ne treba zaboraviti ni životinje – zečevi, jeleni, voluharice, ptice… Osim ako nisu u velikom broju većina životinja neće napraviti preveliku štetu u bašti, pa vam nikakva zaštita nije ni potrebna. U borbi protiv životinja najbolja je fizička zaštita odnosno ograda oko poseda i stalno proveravanje da li su ispod napravile tunele kroz koje ulaze u ograđeni deo bašte.