Ovo leto ostaće upamćeno kao najtoplije u istoriji Srbije od kad se vrše merenja temperature. Posle dugog i žarkog leta, a prema najavama meteorologa iz RHMZ, očekuje nas jesen sa temperaturama iznad proseka. U većem delu Srbije septembar će biti topliji i prosečno vlažan, a u jugoistočnoj Srbiji topliji i suvlji.

Ovakvo vreme nikako ne pogoduje pčelama, a klimatske promene već se osećaju u smanjenim prinosima meda posebno ove godine. Nešto bolje su prošli pčelari koji su svoje košnice selili u više, čak i planinske predele, ali se u jednom svi slažu – ne pamte ovako lošu godinu kad su u pitanju prinosi meda.

Najava tople jeseni svako ne ide u prilog pčelama i pčelarima, a naučnici objašnjavaju i zašto. Prema istraživanju naučnika sa Državnog univerziteta u Vašingtonu toplo vreme tokom jeseni moglo bi da dodatno pogorša situaciju i doprinese odumiranju pčela tokom zime. Prema rezultatima ovog istraživanja koje je objavljeno u naučnom časopisu  Scientific Reports, letenje skraćuje život pčelama, a pčele radilice leteće da pronađu cveće kad god je pogodno i toplo vreme, bez obzira na to koliko je meda već ima u košnici.

Koristeći modele klime i populacije pčela, istraživači su otkrili da sve duže jeseni sa toplim vremenom za letenje pčela povećavaju verovatnoću kolapsa kolonije tokom zime i u rano proleće kad je društvo i najranjivije. Ukoliko previše starijih pčela radilica umre pre nego što se pojave nove prolećne pčele spremne za prikupljanje hrane čitavo društvo može da propadne. Naučnici su procenili da se to dešava kada u košnici ima manje od 5.000 do 9.000 odraslih pčela. Zato je jesen pravo vreme da se pojačaju slaba pčelinja društva kako bi lakše i bolje preživela prezimljavanje, piše sajt Farm Progres.

Kako upozoravaju naučnici, toplo jesenje vreme pogoduje pojavi bolesti i štetočina u košnicama posebno varoe, pa je neophodno pojačati zaštitu pčela od ove grinje koja može da nanese velike štete pčelinjem društvu. Iako kolonije mogu da se prilagode promenama temperature usled termoregulacije vremenske prilike imaju višestruke efekte na ishranu i ponašanje medonosnih pčela kao i na njihovu sposobnost zimovanja. Sam proces zimovanja pčela počinje smanjenjem spoljne temperature, ali topli periodi koji se protežu u kasnu jesen ili ranu zimu nepovoljno utiču na samo pčelinje drštvo što za posledicu ima upravo gubitak većeg broja pčela. Naučnici su pokušali na razne načine da reše ovaj problem, pa je bilo pokušaja da se košnice unosu u hladnije prostorije, kao što su recimo podrumi, ali ovo nije dalo zadovoljavajuće rezultate.

Inače, septembar je mesec kada se radovi u pčelinjaku privode kraju. Kako piše u „Podsetniku za pčelarenje u izdanju koji je svojevremeno objavio Agrobiznis magazin ako je priprema za zimu dobro odrađena u avgustu, septembar je mesec kada treba eventualno dopuniti rezerve hrane i pojačati tretiranje protiv veroe. Dodatne intervencije u pčelinjaku najčešće se odnose na izbacivanje ponekog rama koji je poluprazan ili loše izgrađen. Takve ramove je dobro premestiti u kraj košnice čak i ako na njima ima malo legla. Ukoliko društvo iz bilo kog razloga ostane bez matice neophodno je spojiti ga sa drugim društvom ili rasturiti ramove (pogotovo ako u njima ima starijeg legla i meda) i ovim pčelama pojačati druga društva.

Kod društva sa nedovoljnom količinom hrane preporučljivo je osim dodatnog prihranjivanja izbaciti po neki ram iz centra kubeta u kome ima najmanje meda kako bi se time suzio prostor bez meda i obezbedilo sigurnije zimovanje. Takav ram se prebacuje na kraj košnice, a ako na njemu ima nešto legla stavlja se bliže iza rama sa medom da ipak bude bolje pokriven pčelama, a izvan prostora kubeta koje će ući u zimu.  Društva u LR košnicama trebalo bi da imaju oko 1,5 kg meda po ramu zaposednutih pčelama, a kod DB tipa košnica nešto više odnosno između 1,5 do 2 kg meda kako bi se osiguralo sigurno zimovanje i izbeglo gladovanje pčela.

Prilikom pregleda legla treba proveriti da li je društvo zdravo, jer je usled prirodnog smanjenja površina pod leglom lakše uočiti promene i moguće bolesti.

Za manje iskusne pčelare treba napomenuti da ovo nije pravo vreme za premeštanje pčelinjih društava u nove košnice koje nisu do sada bile naseljavane. Razlog je vrlo jednostavan – pčelama je potreban propolis na zidovima košnica koji ih štiti od bolesti. Krajem septembra se mogu staviti češljevi na ulaz u košnicu kako bi se društvo zaštitilo od ulaska  štetočina kao što su rovci i miševi, ali se ovaj posao možete obaviti i u oktobru.