Zapaljenja materice ili metritisi krmača se mogu javiti sporadično ili masovno. Oni se javljaju i kod mladih i kod starijih jedinki u svim godišnjim dobima, a nešto su frekventniji u plemenitijih, starijih i gojaznih grla. Obično se zapažaju tamo gde je režim ishrane slab i gde su loši uslovi držanja, posebno posle partusa i tokom puerperijuma. Seme nerastova može biti izvor infekcije za krmače, ali se infektivni agensi mogu preneti i preko kontaminirane prostirke, ređe kontaminiranom hranom i vodom, ali i tokom nestručne pomoći prilikom prašenja.

Obolele jedinke su bez apetita i u depresiji. Leže ispružene na jednoj strani, ponekad drhte ili su somnolentne. Telesna temperatura varira od 39,5°C do 41,5°C, a vime je vruće i u kongestiji. Sekrecija mleka je smanjena ili sasvim izostaje. Znaci bolesti se ispoljavaju 1-3 dana posle prašenja i iz vulve se cedi obilan belo-žuckasti odliv. Ukoliko metritis nastane kao posledica zadržavanja plodova, odliv iz vulve je vodenast, serohemoragičan ili gnojav.

Kod ovih oboljenja prognoza je obično dobra ako se sa terapijom počne blagovremeno. Preventivne mere uključuju pravilnu tehnologiju reprodukcije na farmi, zadovoljavajuće zdravstveno stanje priplodnog materijala, kao i adekvatne higijenske mere tokom prašenja. U toku graviditeta, porođaja i puerperijuma posebnu pažnju treba posvetiti ishrani plotkinja. Ženke svih vrsta domaćih životinja mogu oboleti od akutnog puerperalnog metritisa koji se razvija 10-15 dana (ili čak ranije) posle porođaja. Bolest se razvija kao posledica kontaminacije reproduktivnog trakta tokom porođaja (najčešće komplikovanog). Kod krmača, najčešći uzročnici su E. Coli i Arcanobacterium pyogenes. Obolele životinje su apatične, febrilne i nemaju apetit. Produkcija mleka se smanjuje i mladunci pokazuju znakove gladi. U terapiji se koriste sistemski antibiotici.