Bentonit je vrsta gline, koja je po sastavu hidratisani aluminosilikat, a za bistrenje vina koriste se dve vrste natrijumov i kalcijumov. Efikasniji je natrijumov, ali stvara više taloga u vinu, za razliku od kalcijumovog, koji je slabije efikasnosti, te se mora dodavati u većim količinama.
Može biti različitih veličina granula sve do praškastog oblika. Beličaste ili sivkaste je boje, sunđeraste građe i lako bubri. Lako bubri u vodi i može upiti deset delova vode, ali je potrebno voditi računa da se koristi voda koja nije tvrda (destilovana voda), zbog električnog naboja bentonita. Najbolje je bentonit ostaviti da bubri u vodi oko 24 časa, a nakon toga ga dodavati u vino uz mešanje. Proteini u vinu i bentonit su različitog naelektrisanja, međusobno se privlače i vezuju, stvaraju velike molekule koji se brže i lakše talože.
Potrebno je odrediti što tačniju količinu potrebnog bentonita za stabilno vino, jer veće količine negativno učiču na vino, posebno na aromu. Najbolje je uraditi probu na manjoj količini vina i pratiti odvajanje taloga u 24 časa. Takođe je potrebno voditi računa i o temperaturi na kojoj se vrši taloženje, idealna temperatura je između 12-15℃, kada je za potpuno taloženje potrebno 7 – 14 dana.
Na tržištu se mogu naći bentoniti različitog kvaliteta, pouzdan bentonit je čist, bez primesa, mirisa i ukusa. Bentonitom se dobro bistre vina od zdravog grožđa i suva vina, dok vina od plesnivog grožđa sadrže sluzaste koloide koji onemogućavaju efikasnost ovog sredstva.