Međunarodni sajmovi “Lorist” održani su na Novosadskom sajmu od 2.do 6. oktobra. Okupili su više od 120 izlagača iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Austrije i Mađarske. Među učesnicima u programima bili su i oni iz Crne Gore, BiH, Poljske, EU, Švajcarske, Francuske i Švedske.

Sajmove su posetile brojne privredne i političke delegacije. Među posetiocima su bili i potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin i Balint Juhas, predsednik Skupštine AP Vojvodine.

Po tradiciji, Hala 1 Novosadskog sajma bila je rezervisana za izlagače čiji je cilj bio, kako sami kažu, da ljubiteljima prirode, lova i ribolova i boravka u prirodi predstave najsavremeniju opremu i standarde. Naravno, i da edukuju, posebno najmlađe posetioce. Među onima koji su se predstavili bilo je najviše distributera i proizvođača lovačkog i sportskog oružja i ribolovačke opreme domaćih i vodećih svetskih proizvođača, kao i opreme za sport, rekreaciju, boravak u prirodi i distributera terenskih vozila.

Izlagači su više nego zadovoljni posetom i finansijskim efektima. Kažu da Hala i štandovi svake godine izgledaju sve bolje, ali i da je posećenost najbolja na ovom Sajmu uopšte. Najtraženija je bila lovačka municija – lovačke patrone i dijabole za lovačke puške, što je iznenadilo gotovo sve one koji su je doneli na Sajam, te su morali tokom pet dana da rade i dopune asortimana. Uz municiju tražene su bile i puške, karabini, garderoba, rančevi, šatori, stolice, outdoor i dodatna oprema, ATV vozila, kotlići. Ribolovci su najviše pitali za štapove, mašinice i varalice, garderobu, gumene čizme.

Insistiralo se na dobrom odnosu cene i kvaliteta, a najsrećniji su bili oni koji su mogli da pazare kvalitetno, a jeftino, što je i bilo moguće uz popuste koje su izlagači odobravali.

Izlagači navode i da su primetili da je sve više žena lovaca – lovkinja, ali i mladih devojaka koje se sve češće i znalački opremaju za ribolov. Za njih je to i znak kulturološkog pomaka u odnosu prema prirodi.

Među onima koji su predstavili svoj asortiman bilo je izlagača koji su prvi put nastupili na ovim priredbama Novosadskog sajma. Izuzetno su zadovoljni nastupom – ne samo zbog broja zainteresovanih za njihove proizvode i prodajom, već prvenstveno zbog mogućnosti da promovišu nove brendove, ali i kontaktima koje su uspeli da ostvare sa novim i potencijalnim saradnicima. Svi oni su najavili i svoj sledeći dolazak – na 92. međunarodni poljoprivredni sajam sledeće godine, potom i na 56. međunarodne sajmove “Lorist”.

Ribolovački savez Vojvodine za decu i odrasle

U Hali 1, Ribolovački savez Vojvodine je organizovao druženja sa udruženjima i povezivanje sa drugim korisnicima voda – inspektorima, i ribočuvarskim službama. Za najmlađe su pripremili školice ribolova i interaktivne radionice o osnovama ribolova, ekologiji, očuvanju ribljeg fonda i radu Ribočuvarske službe. Učestvovalo je oko 50-tak najmlađih posetilaca, a bilo je i aktivnosti za prave ribolovce, kao što je panel diskusija „Stanje ribljeg fonda, reka, posledice suša, zakoni, borba protiv ribokradica”.

SPECIJALIZOVANE LOVAČKE IZLOŽBE I REVIJE

Šest je decenija prošlo od organizovanja prvog Sajma lova i ribolova. Na ovogodišnjim Međunarodnim sajmovima „Lorist“ atraktivnošću i raznovrsnošću izložbe i ponude posebno se isticao štand koji su, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, osmislila tri najznačajnija korisnika lovišta u Vojvodini − Nacionalni park „Fruška gora“, Lovački savez Vojvodine i JP „Vojvodinašume“.

Na 800 metara kvadratnih izložbenog prostora u Hali „Master“ prikazana je raznovrsnost lovnog biodiverziteta Vojvodine i Srbije, a postavljeno je više od 50 dermopreparata i 650 lovačkih trofeja. U centralnom prostoru koji je nazvan Jelenov trg, prvi put ove godine, postavljena je bina na kojoj su svakodnevno organizovane prezentacije i promocije svih aktivnosti vezanih za lovnu privredu Srbije. Bila je to prilika i da se predstave razni projekti u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine.

Na centralnoj bini održano je više od 30 promocija i prezentacija, a najzanimljivije su bile o akciji “Sokolom za sokola”, Evropskom bizonu na Fruškoj gori, oponašanje rike jelena…

Za sigurno gnezdo

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je na centralnoj bini na Jelenovom trgu, u Hali „Master“, predstavio projekat kompanije Srbijavoz „Sokolom za sokola“, u čijoj realizaciji su, pored Pokrajinskog zavoda, učestvovali i Elektromreža Srbije, Mladi istraživači Srbije i  Opština Alibunar.

Projekat je realizovan od 1. decembra prošle godine do kraja maja 2024. i to tako što je dinar od svake prodate karte za prevoz vozom Soko izdvojen za zaštitu stepskog sokola. Novac je uložen u pravljenje namenskih gnezda i čišćenje staništa, a efekti su već vidljivi. Cilj ove akcije bio je da se podigne svest javnosti o ugroženosti stepskog sokola, čija populacija sada broji od 40 do 50 gnezdećih parova. Najbrojniji su u centralnom i južnom Banatu i severnoj Bačkoj.

Evropski bizon ponovo na Fruškoj gori – novi stigli iz Češke, naredne godine moguće potomstvo

Nacionalni park “Fruška gora” je na Sajmu ekologije predstavio evropske bizone, koji su odavno nestali s fruškogorskog prostora. Srećom, to se promenilo pre nekoliko godina, kada je svoj dom na Fruškoj gori našlo nekoliko primeraka evropskog bizona. Vraćeni su na prostore na kojima su boravili pre 200 godina i nalaze se u posebno čuvanom i ograđenom prostoru. Projekat povratka bizona pokrenut je 2017. godine, a nakon mnogobrojnih istraživanja i prikupljanja potrebne dokumentacije, u martu 2022. godine stigli su na Frušku goru. Populacija je oplemenjena ove godine – dve jedinke su donete iz Češke, sada ih je šest, a već naredne sa očekuje potomstvo. U Evropi je 2003. godine bilo samo 1.800 bizona, da bi ih 2019. bilo više od 6.000, a procenjuje se da ih je sada nešto više 8.000. Evropski bizon živi u istom staništu gde i evropski jelen i dobro se snalaze na Fruškoj gori.

U drugoj polovini Hale „Master“ nalazila se Lovačka kuća Vojvodinašuma „4 jelena“ u kojoj su ljubitelji ukusnog zalogaja i jela od divljači mogli da uživaju u lovačkom paprikašu, jelenskom gulašu, lovačkom pasulju, kobasicama od mesa divljači, kao i suhomesnatim proizvodima.

Oponašanje rike jelena – pesma šuma

Dan lovaca, 5. oktobra, na bini u Hali „Master“ obeležen je nizom zanimljivih događaja. Rikači Lovačkog saveza Slovenije predstavili su takmičarske discipline u oponašanju rike jelena, a lovočuvari lovišta posebne namene JP „Vojvodinašume“ praktičnu primenu i upotrebu jelenskih rikalica. Posetioci Sajma mogli su da se upoznaju i sa tehnikom vabljenja srndaća, a lov vabljenjem bio je tema Wild Srbije TV – Prve platforme sa lovačkim emisijama.

SIMBIOZA LOVA, RIBOLOV A I EKOLOGIJE

Nikada kao ove godine nije bila vidljivija veza između lova, ribolova i ekologije, a najviše se insistiralo na edukaciji – prvenstveno najmlađih posetilaca kojih je bilo više nego ikada.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Prezentacije o ekološkim problemima u Vojvodini, konkretno u zaštićenim područjima, o klimatskim promenama koje imaju najveći i najlošiji uticaj, održao je i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Akcenat je stavljen na prekograničnu saradnju i realizaciju projekata koje ni Pokrajinski sekretarijat ni lokalne samouprave i upravljači zaštićenih područja ne mogu da finansiraju iz sopstvenih budžeta. Istaknuta je i važnost zatvaranja Poglavlja 27, koje se tiče upravo zaštite životne sredine i ekologije.

Osim panela o aktivnostima u oblasti međunarodne saradnje, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine održao je i promociju svog projekta „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.

Edukacija najmlađih o značaju reciklaže

Gradska uprava za zaštitu životne sredine je u okviru Sajma ekologije uvela novi koncept – edukaciju dece na više punktova kroz interaktivne radionice. Mališani, a bilo ih je oko 900 školskog i više 0d 100 predškolskog uzrasta, su posećivali štandove krećući se specijalnom Zelenom sajamskom stazom.

Deca su najpre odlazila do Reciklažnog ostrva, ostavljala otpad koji su donela i učila o važnosti reciklaže. Potom su dolazili na štand Gradske uprave, gde su za njih u saradnji sa ekološkim udruženjima s teritorije grada, organizovane interaktivne i kreativne edukativne radionice. Nakon toga su se kretali Zelenom sajamskom stazom, u okviru koje su na različitim štandovima organizovane edukacije na temu ekologije, gde su i dobijali pečate na letku kojim su kasnije potvrđivali usvojeno znanje. Sa popunjenim letkom vraćali su se na štand Gradske uprave gde su dobijali poklončiće – kantice, bedževe…

Na štandu Gradske uprave za zaštitu životne sredine posetioci su mogli da dobiju informacije o projektima koji su u toku, poput subvencija za bicikle, ozelenjavanja, reciklomata, o energetskoj efikasnosti, subvenciji za zamenu stare stolarije, ugradnju solara….

Reciklažno ostrvo

Primarna selekcija otpada, očuvanje životne sredine i vraćanje prirodi bili su u fokusu Sajma ekologije. Povodom toga, i ove godine posebno mesto na Novosadskom sajmu zauzelo je Reciklažno ostrvo, koje je osmislilo Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine”, postavljeno kod Teretnog ulaza 1.

Građani su već navikli da donose otpad, pa su to činili i ovoga puta. Najviše je bilo čepova, pet ambalaže, limenki i papira. Sve je rađeno u saradnji sa JKP “Čistoća” i Udruženjem “Čepom do osmeha”. Svi posetioci koji su doneli određenu količinu otpada dobili su ulaznice za Sajmove “Lorist”, a podeljeno je i 7 tuja i oko 20-tak sadnica cveća.

Reciklaža ne sme biti gnjavaža

Na štandu dobro poznatog dugogodišnjeg prijatelja – Udruženja „Čepom do osmeha”, Sajam ekologije obogaćen je brojnim ekološkim aktivnostima namenjenim najmlađim posetiocima Međunarodnih sajmova „Lorist“. Mališani su imaju priliku da šetajući improvizovanom šumom skupljaju otpad koji su na kraju staze odlagali u za to previđene kante, potom i dobijali nagrade. Osim toga, pravili su igračke od recikliranog materijala, koje su im ostale kao svojevrstan podsetnik na Sajam i važnost čuvanja životne sredine. Pokazano im je i kako izgleda spoj ekologije i humanosti, kako i gde prikupljeni čepovi završe i kako se prosleđuju na reciklažu, a potom od prikupljenog novca kupuju pomagala za decu. Da reciklaža nije i ne sme da bude gnjavaža, dokazali su i brojni mališani, njih više od 1000, koji su s puno entuzijazma i pažnje skupljali i odlagali otpad, pričali šta znaju o reciklaži, zbog čega je važno voditi računa o prirodi.

Čepom do osmeha je i ove godine, od čepova, u Auli napravilo logo Novosadskog sajma. Kažu da su upotrebili oko 25.000 komada.