Ovog leta imali smo nezapamćenu sušu koja je najviše pogodila ratarske kulture posebno kukuruz. Ni najstariji poljoprivrednici ne pamte da smo imali više od 40 dana bez kapi kiše što će indirektno uticati i na jesenju setvu. Čini se da je više nego ikad ranije ovog leta postalo jasno kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji i da će, hteli to ili ne, poljopriprednici moraju da menjaju način rada i prilagođavaju se nastalim promenama kako bi opstali.

Ranijih godina već sredinom septembra traktori su uveliko bili u njivama pripremajući zemlju za jesenju setvu, ali ove godine po svoj prilici setva će okasniti upravo zbog manjka vlage u zemljištu. Situaciju nije značajnije popravila ni septembarska kiša koju je žedna zemlja imučena sušom od letos upila do poslednje kapi. A bez dovoljno vlage u zemljištu posejano zrno neće moći da proklija, zbog čega je većina poljoprivrednika odlučila da sačeka sa jesenjom setvom kad se steknu uslovi, pre svega po pitanju neophodne vlage u zemljištu.

Osim povoljnih meteorolških uslova za jesenju setvu krucijalan je izbor semena. Kako je za Agrobiznis magazin objasnio dr Aleksandar Radojčić, selekcioner kukuruza iz kompanije „Chemical Agrosava“ pravilnim izborom semena možda ne možemo u potpunosti da uzbegnemo uticaj klime, ali svakako možemo te posledice da umanjimo.

-Izbor sortimenta za setvu je svakako veoma važan, bez obzira na agroekološke uslove u kojima se kukuruz proizvodi. Pravilnim izborom hibrida kukuruza za setvu svakako ne možemo u potpunosti da izbegnemo negativne posledice stresnih vremenskih uslova, ali možemo te posledice značajno da ublažimo. Veoma je bitno da poljoprivredni proizvođači biraju one hibride kukuruza koji su prema višegodišnjim rezultatima testiranja u ogledima i u proizvodnim uslovima pokazali najveću adaptabilnost i tolerantnost na stresne uslove konkretnog proizvodnog područja – rekao je on.

Dr Radojčić je dao i konkretne savete poljoprivrednicima kad je u pitanju izbor semena.

– Izbor treba da bude prilagođen konkretnom cilju proizvodnje (žetva u zrnu, berba u klipu ili priprema silaže), ali je takođe veoma važno da se u strukturi setve na jednoj farmi nađu različiti hibridi kukuruza, kako oni kraćeg vegetacionog perioda, tako i srednje kasni i nešto kasniji hibridi. Pažljivim izborom hibrida različite dužine vegetacije možemo izbeći rizik da celokupna proizvodnja kukuruza propadne usled visokih temperatura i suše u kritičnim fazama razvoja kukuruza (cvetanje, nalivanje zrna…). Takođe, setvom semena visokog kvaliteta (genetički čisto, visoke klijavosti i energije klijanja), te primenom svih neophodnih agrotehničkih operacija pravovremeno i kvalitetno, postižemo da usev kukuruza bude u što boljoj kondiciji u trenutku nastupanja stresnih vremenskih uslova suše i visokih temperatura, što takođe može značajno da ublaži krajni efekat vremenskih nepogoda – naglasio je on.

Prema procenama stručnjaka većina srpskih poljoprivrednika bira seme iz uvoza. Neki su tako navikli, drugi smatraju da je seme iz uvoza kvalitetnije. Međutim, u sadašnjim uslovima dr Radojčić bi ipak prednost dao domaćem semenu, a objasnio je i zašto.

– Hibridi kukuruza selekcionisani u agroekološkim uslovima Srbije zasigurno imaju određene prednosti u odnosu na hibride koji dolaze iz inostranih kompanija. Merilo vrednosti hibrida kukuruza na prvom mestu je prinos zrna i brzina otpuštanja vlage iz zrna, međutim pored toga je jako bitno i koliko je hibrid stabilan u različitim proizvodnim uslovima, koliko je adaptiran na lokalne mikroklimatske uslove određenog regiona, koliko je pogodan i prilagođen tradicionalnom načinu proizvodnje i nivoima agrotehnike određenog proizvodnog regiona – kazao je naš sagovornik.

Dr Radojčić je naveo i prednosti domaćeg semana.

-Prednosti domaće genetike i selekcije se ogledaju upravo u ovim detaljima, ali i činjenici da se seme domaćih hibrida proizvodi isključivo u Srbiji, pri čemu treba imati na umu da su domaći proizvođači semena među najcenjenijim ne samo u regionu već i mnogo šire. Zahvaljujući svemu ovome domaća genetika i dalje ima značajan udeo u tržištu semena kukuruza u Republici Srbiji, pri čemu ne treba zanemariti ni izvozne potencijale domaćih selekcionih kompanija – dodao je dr Radojčić.

Prema njegovim rečima proizvodnja semena u Republici Srbiji ima veoma dugu tradiciju, ali i druge prednosti.

-Imamo povoljne uslove za proizvodnju semena, mogućnost navodnjavanja proizvodnih parcela, vrhunske agronome čije znanje i iskustvo se, možemo slobodno reći, sada već prenosi sa kolena na koleno, najsavremenije doradne centre itd. Pored domaćih selekcionih kuća i najveće svetske semenske kompanije proizvode seme u našoj zemlji, veoma često za potrebe izvoza na sopstvena tržišta. Nemam tačan podatak koliko se domaćeg semena koristi za setvu, ali sam siguran da je najveći deo semena kukuruza koje se seje na našim oranicama proizveden u Srbiji, dok se samo jedan manji deo semena uglavnom novih hibridnih kombinacija inostranih kompanija uvozi – rekao je on.

S obzirom na to da već drugo leto za redom imamo velike suše, šta je vaša preporuka – da li početi sa setvom ranije i kako se prilagoditi klimatskim promenama koje ne idu na ruku srpskim ratarima?

-Opšte je poznato da je kukuruz biljka koja za svoj rast i razvoj zahteva tople uslove. Kada je setva u pitanju, kukuruz može da se seje kada se zemljište u setvenom sloju dubine 6-8 cm zagreje na 10-12 °C. U takvim uslovima seme ujednačeno klija i niče u roku od 7-10 dana i ne postoji bojazan od razvoja fitopatogenih mikroorganizama na samoj klici, koji može dovesti do neujednačenog ili proređenog sklopa biljaka. Takođe, kukuruz spada u monokotildone biljne vrste iz porodici Poace (Gramineae) i kao takav vegetacionu kupu (tačku rasta) u prvim fazama razvoja, „čuva“ sakrivenu ispod površine zemlje, te je do određene mere tolerantan na slabije mrazeve koji mogu da se jave tokom ranog proleća. Ranija setva može u određenim godinama doprineti bržem napredovanju useva i prolasku kroz najkritičniju fazu cvetanja (svilanje, oprašivanje) pre prvih tropskih dana tokom leta, međutim to svakako nije pravilo. Preporuka proizvođačima bi ipak bila da podele rizik koliko je god to moguće te da pažljivim izborom sortimenta i setvom kukuruza u više rokova sebi obezbede da im veći deo proizvodnih parcela kukuruza prođe kritične faze razvoja u što povoljnijim vremenskim uslovima – posavetovao je dr Radojčić.

Na pitanje kako ove jeseni pripremiti zemlju za prolećnu setvu kukuruza kako bismo imali najbolji mogući prinos u ovim uslovma dr Radojčić smatra da najvažnija prvovremena primena agrotehničkih mera.

– Da ne ulazim previše u detalje budući da mi agrotehnika nije uža specijalnost, mislim da je najbitnije pravovremeno primeniti agrotehničke mere kojima ćemo akumulirati i sačuvati što je više moguće vodenog taloga tokom jesenjih i zimskih dana. Ako govorimo o tradicionalnom načinu proizvodnje kukuruza to se pre svega odnosi na duboku jesenju obradu (oranje) i pravovremeno zatvaranje brazde krajem zime. Jesenje duboko oranje pruža mogućnost za unošenje većih količina stajnjaka i dobar raspored mineralnih đubriva. Za kvalitetno izvedeno oranje je neophodno da zemljište ne bude ni suviše suvo ni suviše vlažno, već da je ornica u umereno vlažnom stanju. Pravovremenim zatvaranjem brazde sprečavamo gubitak vlage koja se u zemljištu nakupila tokom jeseni i zime, odnosno isušivanje površinskog sloja zemljišta. U godinama kao što je bila prethodna ove radne operacije mogu u značajnoj meri da odrede dalji tok proizvodnje i krajnji ishod iste – naglasio je dr Radojčić.

Kad je u pitanju sama jesenja setva stručnjaci iz PSSS savetuju da nakon skidanja kukuruza, a pre narednog đubrenja, obave analizu zemljišta (kontrolu plodnosti parcele) posebno ukoliko to nisu radili u prethodne četiri godine. Stručnjaci ističu da je setvu potrebno  prilagoditi oranicama i  savetuju poštovanje plodoreda koji dosta utiče na prinos.

Jesenja setva obuhvata ozimne useve (pšenicu, ječam, ovas, raž…) pri čemu treba birati deklarisano seme, nikako ono sa tavana iako naši poljoprivrednici na taj način pokušavaju da uštede, pri čemu se zaboravlja da se pšenica kod nas otkupljuje po kvalitetu zrna. Deklarisano seme je proverenog kvaliteta na osnovne parametre kao što su klijavost, energija klijanja, čistoća i prisustvo bolesti.

-Kod izbora sorte treba obratiti pažnju na njene biološko produktivne osobine kao što su otpornost na zimu, visina stabla, vreme stasavanja, otpornost na bolesti i na poleganje. Polazna osnova za izbor sorte je njena namena odnosno da li će se trošiti na gazdinstvu ili predavati  na otkupno mesto. Takođe, treba voditi računa o ukupnoj setvenoj strukturi gazdinstva i da li u nju ulazi i postrna setva. U tim uslovima treba dati prednost ranijim sortama da bi postrna setva mogla što ranije da se obavi – istakao je savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo iz PSSS Loznica Milenko Đurić.

Među najvažnije jesenje radove u poljoprivredi svakako spada i jesenje oranje i priprema zemljišta za prolećnu setvu. Problem je što su kiše raskvasile samo gornji sloj zemlje nekih desetak santimetara, a ispod toga je tlo i dalje tvrdo i teško za obradu.

Ipak, prema rečima stručnjaka praksa je dokazala da su parcele pod kukuruzom ili krompirom obrađene tokom  kasne jeseni imale mnogo bolje uslove i postignuti su znatno bolji prinosi od onih njiva koje su obrađene samo u proleće. Naravno, to pre svega zavisi od samog tipa zemljišta. Laka zemljišta mogu da se obrade u jesen, ali će ona tokom zime da se slegnu što praktično znači da na proleće mora da se ponovi obrada zemljišta što dodatno povećava troškove proizvodnje. Zato je najbolje konsultovati se sa stručnjacima iz PSSS iz područja gde poljoprivrednik živi i obrađuje zemlju zato što oni poznaju region, kvalitet tla i moći da daju najadekvatniji savet vezan za jesenju setvu od pripreme zemljišta do samog izbora semena kako bi se postigli najbolji prinosi u uslovima, pre svega vremenskim, u kojima živimo.