Aleksandar Jelenković iz sela Vina kod Knjaževca nastavlja tradiciju stočarstva svojih predaka koja je postala simbol predanog rada i ljubavi prema ovoj grani poljoprivrede. U srcu prirode, okruženi blagim padinama i zelenim poljima, Jelenkovići uzgajaju oko 80 krava muzara. Nova farma razbija slike napuštenih kuća i zaparloženih imanja pored kojih smo prošli da bismo stigli do ove prelepe farme.  Ova porodica predstavlja suštinu poljoprivrede u ovom kraju, gde svaki član porodice ima svoj zadatak i gde posao ne poznaje vikende a ni praznike.

„Krave su deo našeg života, svaki dan počinje i završava s njima. Ovo nije samo posao, ovo je životna misija“, započinje Aleksandar dok priča o svom svakodnevnom ritmu. Krave su smeštene u savremeno opremljenoj štali, koja je besprekorno čista, s pažljivo organizovanim prostorom za svaku životinju. „Važno je da se one osećaju srećno i zadovoljno. To je ključ za kvalitetno mleko. Bez srećne krave, nema ni dobrog proizvoda“, objašnjava sa entuzijazmom i dodaje: “Ovde smo uložili 100.000 evra sopstvenih sredstava“.

Aleksandar ističe da svakodnevno namuzu 1000 litara mleka za mlekaru Imlek, koja dolazi svaki drugi dan kako bi preuzela po 2000 litara. Do tada, mleko se čuva u laktofrizu. Muža je automatizovana tako da se 6 krava istovremeno muze. Mleko sa njihove farme je visoko cenjeno zbog kvaliteta, što je rezultat pažljive brige o životinjama i njihovom zdravlju. „Sva hrana koju im dajemo je pažljivo odabrana, balansirana i kvalitetna. Sve što radimo, radimo sa dugoročnom vizijom da unapredimo proizvodnju i poboljšamo uslove za naše životinje“, objašnjava Aleksandar dok nam pokazuje novi objekat i još nekoliko starih gde se nalaze junice i ženska telad namenjene proširenju i zanavljanju stada.

Međutim, izazovi su svakodnevni. „Iako predajemo mleko redovno, još uvek nismo dobili subvencije od države. To je veliki problem jer su troškovi ogroman izazov. Sve radimo sami, bez pomoći. Hrana za krave postaje sve skuplja, mi umesto da imamo već novac na računu moramo da se zadužujemo da bismo finansirali setvu,“ kaže on, ističući koliko bi subvencije značile za održivost farme.

Na farmi Jelenkovića svi su angažovani – otac Željko vodi brigu o životinjama zajedno sa sinom Aleksandrom, dok supruga , ćerke, baba i deda vode računa o ostalim poslovima na farmi koji su brojni. Do smo bili u obilasku deda je čistio farmu i povremeno gledao omiljenu seriju na TV-u. „To je porodični posao u punom smislu. Svi smo ovde, zajedno, i to je ono što nas drži. Svako od nas ima svoj zadatak i svi radimo sa istim ciljem – da farma napreduje,“ dodaje on sa osmehom.

Aleksandar priznaje da posao nije lak, ali ljubav prema stočarstvu ga svakog jutra iznova pokreće. „Ustajemo  oko 6 ujutru, prvo nahranimo krave, a onda počinje muža. Krave su naviknute na taj ritam i mi im se prilagođavamo. Posla uvek ima, ali to je lepota ovog čime se bavimo – uvek si u pokretu, uvek u prirodi.Čim upalim traktor da doteram hranu one znaju i počinju da riču iščekujući svoje obroke. Ali i one nama to vrate kroz mleko koga bude i po 40 litara po grlu. Poljoprivreda u Srbiji je nedovoljno podržana i zato je važno da se subvencije isplaćuju na vreme. U suprotnom, mali proizvođači će teško opstati,“ kaže Aleksandar.

I pored svih izazova, Jelenkovići ne planiraju da odustanu. Njihova strast prema stočarstvu je jača od svih prepreka. „Ovaj posao je težak, ali i ispunjavajuć. Kad vidite kako vaša farma napreduje, kad znate da proizvodite kvalitetno mleko, osećate ponos. To je ono što nas motiviše da idemo napred, uprkos svemu,“ zaključuje Aleksandar, jasno pokazujući da je ljubav prema ovom poslu ono što ga pokreće.

„Radimo od jutra do mraka, ali to je deo života na selu. Nema vikenda, nema praznika – krave ne znaju za to. Svaki dan je isti, ali u tome je i lepota ovog posla,“ kaže Aleksandar sa osmehom.

Posao na farmi se prenosi kroz generacije. Aleksandar je peta generacija koja se bavi stočarstvom u porodici Jelenković. Što se tiče mehanizacije, Jelenkovići su opremljeni sa svim osnovnim mašinama potrebnim za savremeno vođenje farme. „Imamo sve što nam je potrebno – 9 traktora, prikolice, mašinu za baliranje sena i mešač za stočnu hranu. Bez dobre mehanizacije ne bismo mogli da izdržimo ovaj tempo. Sve radimo sami, tako da mašine moraju biti pouzdane i funkcionalne,“ kaže Aleksandar, naglašavajući koliko je važno imati dobru opremu kako bi se posao olakšao i ubrzao.

Selo Vina, smešteno u srcu istočne Srbije kod Knjaževca, nekada je bilo prepuno domaćinstava koja su se bavila poljoprivredom, ali danas, kao i u mnogim drugim selima u Srbiji, veliki broj gazdinstava je napušten. Aleksandar Jelenković s tugom primećuje da je selo sve praznije. „Sve manje ljudi ostaje na selu. Mnogi su otišli u gradove, a poljoprivredne površine su zapuštene ili prepuštene onima koji se još uvek bore da održe proizvodnju,“ kaže Aleksandar.