Sadnja belog luka jesenjaka se obavlja polovinom oktobra meseca, kako bi biljke do zime razvile 3-4 lista. Beli luk počinje da niče na temperaturi od 3 do 5 stepeni, a optimalna temperatura njegovog rasta je 15-20 stepeni. Za uspešan rast iziskuje postojanu zemljišnu vlažnost i relativno visoku vlažnost vazduha (80%), posebno u fazi nicanja i punog rasta lišća. Smanjena vlažnost izaziva rano podgorevanje i sušenje listova što prouzrokuje skraćenje vegetacije i formiranje sitnih glavica. Navodnjavanje ili veće padavine u vreme formiranja i zrenja glavica pogoršavaju kvalitet proizvoda. Najbolji retultati u proizvodnji belog luka se postižu na plodnim zemljištima dobre strukture, povoljnog vodno-vazdušnog režima, neutralne ili slabo alkalne reakcije.
Dobri predusevi luka jesenjaka su kulture koje rano napuštaju parcele i ostavljaju zemljište u nezakorovljenom stanju a to su: strnine, paradajz, paprika i mahunarke. Poželjno je da se luk na istu parcelu vrati posle 5 godina jer to predstavlja najsigurniju i ekološki prihvatljivu meru borbe protiv lukove nematode.
Beli luk ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom jer se tako produžava vegetacija i pogoršava kvalitet. Rasturanje i zaoravanje zgorelog stajnjaka potrebno je obaviti pre osnovne obrade zemljišta za setvu/sadnju preduseva. Beli luk pozitivno reaguje na primenu mineralnih đubriva. Količina i kombinacija NPK đubriva koje treba primeniti zavise od planiranog prinosa i sadržaja hranjivih materija u zemljištu utvrđenih agrohemijskom analizom zemljišta. Norme đubriva kreću se od 50-100 kg azota, 60-100 kg fosfor i 80-120 kg kalijuma po hektaru. Polovina fosfora i kalijuma može se uneti pri osnovnoj obradi, a ostatak prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Deo azotnog đubriva može se upotrebiti u proleće za prihranjivanje.
Osnovna obrada zemljišta se obavlja krajem leta ili početkom jeseni na dubini od 25-30 cm, a predsetvena priprema zemljišta na dubini od 8-10 cm. Za sadnju belog luka bi trebalo upotrebiti što krupnije lukovice i samo krupne čenove. Nekoliko dana pred sadnju vrše se odvajanje čenova koji se klasiraju po veličini i tretiraju odgovarajućim herbicidima. Za sadnju jednog hektara, obzirom na različitu krupnoću, potrebno je od 1000-1500 kg čenova. Ukoliko se sdanja obavlja ručno, čenovi se polažu uspravno, ubadaju u zemlju delom kojim su bili srasli za pliticu iz koga izbijaju žile. Motikom se otvara brazda u koju se sade dva reda na 20 cm, a zemlja koja se skida tom prilikom koristi se za pokrivanje prethodne brazde sa dva reda. Na svake tri brazde ili šest redova trebalo bi ostaviti razmak od pola metra. U redu se sadi na rastojanju od 10 cm. Ovako obavnjena sadnja u šestorede trake omogućava lak pristup biljkama priliko nege useva u toku vegetacije. Sadnja se obavlja na dubini od 6-7 cm. Mehanizovana sadnja belog luka se obično izvodi adaptiranim sadilicama za krompir.
Beli luk jesanjak se rano u proleće može koristiti kao mlad luk. Prinosi zrelih glavica se kreću od 7 do 10 t/ha.
