Uprava za zaštitu bilja pojačala je redovni nadzor u prometu svežeg voća i povrća, kao i u predizvoznom postupku. Cilj ovih analiza je provera ostataka sredstava za zaštitu bilja i do sada je u predizvoznom postupku provereno više od 450 uzoraka

– Postupak sa neusaglašenim proizvodima je zakonom jasno definisan i podrazumeva zabranu prometa i uništavanje na bezbedan način ovakvih proizvoda – kažu u Ministarstvu poljoprivrede i upozoravaju poljoprivredne proizvođače i izvoznike da će ”svako korišćenje ili promet preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni biti sankcionisani na zakonom propisan način.

I ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je nedavno da je državnom strategijom predviđeno poboljšanje stanja na tržištu hrane. Kako je objasnio, trenutno se radi na izmeni dva propisa – Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o službenim kontrolama. Predlog je da bude uveden termin ”prevare u vezi sa hranom” – čime se prvi put u domaćem zakonodavstvu regulišu postupci otkrivanja i sankcionisanja takvih slučajeva.

Prema njegovim rečima, ovo je ključno jer su dosadašnje kazne kod ovakvih prekršaja bile neadekvatne i nedovoljno odvraćajuće, a sada će, kako je naglasio, sankcije biti strože za počinjene prekršaje.

Na manjkavost domaćih propisa u sektoru bezbednosti hrane u februaru ove godine upozorila je i Državna revizorska institucija (DRI). U izveštaju je navedeno da prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija. Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI tada dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, da se u okviru zakonske regulative uvede termin ”prevare u vezi sa hranom”.

Kako je objavljeno, jedan od zaključaka ukazao je da institucionalni okvir predviđen Zakonom o bezbednosti hrane nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.

Naglašeno je i da je analiza pokazala da kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni, a da ona predstavlja krovnu laboratoriju, odnosno jedan od najvažnijih organa u oblasti bezbednosti hrane koji obavlja najveći deo laboratorijskih ispitivanja.