Regenerativna poljoprivreda, kao savremena, ali tradicijom utemeljena praksa, nije samo način obnove degradiranog zemljišta, već je i vizija poljoprivrede koja radi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje. Danas, u svetlu klimatskih promena i ograničenih resursa, neophodno je da se usmerimo ka održivijem i ekološki prihvatljivijem pristupu čija je ključna uloga da, uz kontrolisanu ispašu, smanjenu upotrebu hemijskih sredstava i moderniji način obrade zemljišta, prvenstveno poboljšamo zdravlje zemljišta, a samim tim povećamo njegovu plodnost i otpornost na sušu“, istakao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović govoreći u uvodnom delu konferencije „Transformacija prehrambenih sistema“, koja je okupila ministre poljoprivrede iz regiona.

Martinović je naglasio da regenerativna poljoprivreda ne samo da obnavlja prirodne resurse, već i jača lokalne ekonomije i podržava naše zajednice, u prilog čemu govori boljitak koji ona donosi svima, od poljoprivrednika koji ostvaruju veće prinose, do potrošača kojima stiže kvalitetna i zdrava hrana, a koja je, kako kaže, prešla put od njive do trpeze sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. On je dodao da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo značaj regenerativne poljoprivrede i potrebu za ubrzanjem njenog razvoja u Srbiji, zbog čega već nekoliko godina sprovodi mere koje podstiču primenu ekološki odgovornih tehnologija.

„Ministarstvo poljoprivrede izdvaja značajne podsticaje za organsku proizvodnju, koja beleži sve veći rast, a uvedene su i posebne mere koje omogućavaju nabavku moderne opreme i mehanizacije kako bi naši proizvođači mogli da smanje troškove i uticaj na životnu sredinu. Uz podršku IPARD programa i kroz aktivnosti definisane Zelenom agendom, radi se na kreiranju uslova za razvoj praksi koje će omogućiti drastično smanjenje upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, a formirana je i interinstitucionalna radna grupa za izradu dokumenata javne politike za dugoročnu regulaciju i promociju regenerativnih metoda“, objasnio je ministar Martinović, te dodao da primena regenerativne poljoprivrede donosi apsolutne benefite proizvođačima i celokupnoj srpskoj ekonomiji.

Na kraju, Martinović je istakao da država Srbija vodi računa o svojim poljoprivrednicima, u prilog čemu govori i nedavno usvojen rebalans budžeta za 2024. godinu.

„Republika Srbija spada u prvih pet zemalja u Evropi koja izdvajaju najviše sredstava za direktne podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Mi ćemo sa tom politikom nastaviti, jer je država Srbija, na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, prepoznala poljoprivredu kao stratešku granu naše privrede i ono na čemu svi zajedno radimo jeste stvaranje prehrambenog suvereniteta, odnosno cilj nam je da što manje zavisimo od uvoza, a da, sa druge strane, imamo što više kvalitetne hrane na sve zahtevnijem evropskom i svetskom tržištu hrane. Takođe, ulažemo dodatni napor da što je moguće više sprečimo unutrašnje migracije na relaciji selo-grad“, zaključio je Martinović.

Današnja konferencija organizovana je pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a u cilju upoznavanja javnosti sa značajem svakodnevnih promena koje predstavljaju nužan izbor i kada su u pitanju prinosi, ali i kada se govori o očuvanju prirode i održivom razvoju.

U uvodnom delu događaja, pored ministra Martinovića, govorili su i predsednik PKS Marko Čadež, kao i zamenik regionalnog predstavnika za FAO regionalnu kancelariju za Evropu i centralnu Aziju Nabil Gangi, nakon čega je održan ministarski panel na temu „Uloga regenerativne poljoprivrede u transformaciji prehrambenih sistema“ u kom je, ispred Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije učestvovala državni sekretar Livija Pavićević, zajedno sa potpredsednikom Vlade za ekonomski sistem i ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore Vladimirom Jokovićem i ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije Cvetanom Tripunovskim. U nastavku događaja održan je i panel na temu „Primeri dobrih praksi kod nas i u svetu“.