Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Luku, apostola koji je bio jedan sedamdesetorice apostola i sledbenika Isusa Hrista, a takođe je jedan od četiri jevanđelista. Sveti Luka se smatra osnivačem hrišćanskog ikonpisa, jer je naslikao tri ikone Bogorodice — za koje se veruje da su najsličnije njenom stvarno izgledu.
U našem se narodu kult Svetom apostolu i jevanđelisti Luki naročito učvrstio za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, koji je prilikom turskih osvajanja premestio njegove mošti u svoju crkvu Svetog Uspenja u Smederevu, gde su se nalazile sve dok nisu prenete u Kupinovo u Sremu, a posle toga im se gubi svaki trag. U Srba se ovaj praznik najčešće naziva Lučindan i on je u narodnom kalendaru od izuzetnog značaja, budući da se smatra deobnim danom između jeseni i zime.
Sveti apostol i jevanđelista Luka praznuje se pre svega zbog zdravlja i blagostanja, a ponegde se ustalio i kao takozvani praznik od vukova, pa su domaćini vezivali vrpce oko tora, ne bi li čeljusti vukova ostale neisukane da ne mogu klati ovce.
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da Sveti Luka moli Boga za nas.
Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek je pomagao ljudima.
Prema narodnom verovanju, danas će se saznati kakva nas zima čeka.
