Hortenzija je jedno od najomiljenih vrsta cveća koje se rado sadi u srpskim baštama posebno na selu. Nekad je ovo cveće bilo izuzetno skupo i stvar prestiža, pa se uzgajalo isključivo u baštama plemića. Prirodno stanište ovog cveta su Himalaji, vlažna i šumovita područja Severne i Južne Amerike, kao i Istočne Azije. U Evropu je doneta 1790. iz Japana gde je i danas vrlo poštovana, jer se veruje da smiruje um. Postoji oko 75 vrsta hortenzija, a jedna od vrlo neobičnih i cenjenih je hrastolisna, ili kako je još zovu hrastolika hortenzija.
Ima vrlo neobične izdužene grozdaste cvasti sačinjene od sitnih cvetića po čemu se razlikuje od uobičajenih hortenzija koje najčešće imaju loptast oblik cvetne cvasti. I dok obične hortenzije menjaju boju u zavisnosti od kiselosti zemljišta, boja ove vrste ne zavisi od pH faktora tla već od starosti biljke.
Hrastolisna hortenzija ( lat. Hydrangea quecifolia), je poreklom iz Amerike, a raste u vlažnim šumama i šljunkovitim obalama od Džordžije do Floride i Luizijane. U prirodi može da poraste i do 8 metara u visinu, a ukoliko se gaji kao ukrasni grm poraste oko dva metra. Svojim rastom oblikuje gust, uspravan, široko zaobljen, polulistopadni grm. Grane su prekrivene tamnozelenim krupnim nazubljenim listovima koji podsećaju na list hrasta po čemu je ova vrsta i dobila ime. Tokom jeseni listovi dobijaju zagasito crvene i purpurne nijanse, a ako je zaklonjena iza kuće ili većih stabala četinara neće u potpunosti izgubiti lišće tokom jeseni.
Hrastolisna hortenzija se lako uzgaja na plodnom, srednje vlažnom i dobro dreniranom zemljištu. Kako voli vlažnije tlo malčiranje, posebno preko leta, će pomoći da se zadrži vlažnost zemljišta koja je neophodna ovoj biljci. Najbolje uspeva u polusenci, jer ako je izložena jakom suncu posebno tokom leti cvetovi će se obesiti kao i lišće. Otporna je na niske temperature i može da preživi do -28 °C. Sadi se između novembra i marta. Rupa u koju se sadi mora da bude najmanje dvostruko veća od korenove bale, a pokriva se dobro usitnjenom zemljom pomešanom sa humosom. Prihrana i orezivanje su dve vrlo važne stvari za ovu biljku, a preporuka je da se u proleće koristiti đubrivo koje će podstaći rast biljke. Hrastolisna hortenzija cveta od ranog proleća do kasne jeseni, odnosno u zavisnosti od klime između 6 i 9 meseci. I dok obična hortnzija nema miris, cvetovi hrastolisne vrste imaju blagu i prijatnu aromu. Boja cvetova kod obične hortenezije zavisi od kiselosti zemljišta, dok hrstolisna vrsta boju cveta menja u zavisnosti od starosti. Cvetovi su u početku beli ili bledo krem boje, kako stare dobijaju laganu ružičastu ili bakarno – smeđu boju. Postoje i hibridne sorte koje imaju dvostruke grozdaste cvasti sa ružičastim i jarko crvenim cvetovima. Orezujte precvetale cvasti tokom sezone kako bi podspešili novo i bogatije cvetanje.
Da bi biljka bolje rasla i cvetala obavezno je orezivanje u martu. Tada se starije grane odrežu 50 cm iznad zemlje. Grane koje su snažne u osnovi ne dirati, jer su se u njima već formirali cvetovi. Ovo će podstaći biljku da se širi i razvija nove mladice. Orezivanje je obavezno svakog proleća, kao i odstranjivanje suvih i nedovoljno razvijenih grančica kako ne bi oduzimale hranljive sastojke biljci. Prilikom orezivanja obavezno nosite rukavice jer hortenzije, pa i ova imaju određenu dozu cijanida što može da izazove osip na koži ili trovanje koje se manifestuje kao mučnina i pojačano znojenje.
Upravo cijanid štiti biljku od bolesti i štetočina. Napada je pepelnica i trulež korena koja se manifestuje malim belim ili ljubičastim flekama na lišću. Zaraženi deo biljke ukloniti, a ostalo lečiti nekim od preparata protiv pepelnice. Od štetočina mogu da je napadnu crveni pauk i puževi, pa biljku treba zaštiti od njih.
Hrastolisna hortenzije se koriste kao rezano cveće, samostalno ili u kombinaciji sa drugim cvećem za prelepe bukete. Problem je što najčešće brzo uvene zbog drvenastih stabiljika. Kako se hidrira preko svojih latica i lišća kad primetite da je počela da vene potpite u hladnu vodu na pola sata. Efekat će biti sličan kao i sa zelenom salatom, jednostavno će ponovo oživeti. Ovaj trik pomaže samo kod hortenzija dok se za drugo cveće ne preporučuje zato što će voda dodatno ubrzati trljenje.
I dok obična hortenzija simbolizuje harmoniju i mir u kući, hrasnolisna ima drugačije značanje. Legenda kaže da se u davna vremena japanski car zaljubio u prelepu devojku. Nehotice je povredio, a kako bi izrazio iskreno žaljenje zbog svojih postupaka poklonio joj je hrastolisnu hortenziju koja je postala sumbol iskrenih izvinjenja.