Ovo je period godine kada proizvođači razmišljaju o temperaturnim uslovima u svojim objektima kao i uticaju niskih temperatura na govedarsku proizvodnju.
Kako goveda spadaju u toplokrvne životinje a to znači da im je temperatura tela konstantna i zahvaljujući mehanizmima termoregulacije održava se na 38˚ C.
U odnosu na druge vrste životinja goveda su prilično otporna na uticaje spoljašnjih faktora kao što su hladan vazduh,vetar visoka vlažnost koji nekad dovode i do smrtnih ishoda.
Ta otpornost proizilazi od debele kože,masnih naslaga koje poseduje i pokrivaču od dlake.Taj omotač od dlake do polovine zime sve više raste tako da goveda postaju sve otpornija.
Ukoliko je dlačni pokrivač zaprljan ili vlažan znatno se smanjuje termoizolaciona sposobnost.
Ekonomski isplativa proizvodnja mleka je moguća samo u optimalnim uslovima držanja goveda.Termički neutralna zona za goveda je 10-20˚C. Optimalna temperatura za mlečna goveda iznosi 10-15˚C dok zona konfora iznosi 5-21˚C.Optimalna relativna vlažnost vazduha je 50-75%. Štale moraju biti prostrane ,visokih plafona otvorenih zidova.Zimi temperatura u štalama treba da bude par stepeni viša u odnosu na spoljnju temperaturu.Štala treba da štiti grla od padavina ,vetra,snega promaje a ne da ih ugusi ustajalim vazduhom prepunim štetnih gasova.Ggrlima treba omogućiti dovoljno suve prostirke koja ih štiti od hladnih podova ,kao i od bolesti papaka .
Niske temperature ispod 0˚C ne moraju da utiču znatno na proizvodnju mleka.Zimi dolazi do povećanja mlečne masti u mleku kao i suve materije
Kritična temperatura zavisno od uzrasta, rase, dlačnog pokrivača može biti i do – 8 ˚C.Kada su niske tepmerature u pitanju posebnu pažnju treba obratiti na vime i to pre i nakon muže.Pre muže vime treba što pre obrisati kako ne bi došlo usled vlage do pucanja i stvaranja malih rana gde bi se stvorila mogućnost prodiranja mikroorganizama dok posle muze vime treba tretirati zaštitnim sredstvima.Treba voditi računa da u zimskom periodu nakon stavljanja dezinfekcionih sredstava na vime ne ostanu kapi vode koje bi dovele do zamrzavanja i oštećenja tkiva već čistom krpom treba izbrisati vime.
Kravama se zimi obično povećava apetit jer je potrebna energija za održavanje stalne telesne temperature pa je tako neophodno povećati sadržaj energije u obroku.Unosom veće količine hrane ona brže prolazi kroz digestivni trakta tako da je svarljivost takve hrane manja.
Ukoliko se temperature veoma niske praktična preporuka je da se krave hrane u toku noći jer varenjem hrane oslobađa se energija koja pomaže da se grla zagreju a noću su temperature i najniže.Za svaki stepen niže temperature ispod kritiče tačke potrebno je 2% više energije u suvoj materiji obroka.Ukoliko grlu nije dostupna kvalitetna hrana i ukoliko obrok nije dobro izbalansiran grla počinju da gube na težini jer da ti očuvale telesnu temperaturu troše telesne rezerve.Takve krave imaju problema sa reprodukcijom ,tele manje vitalnu telad , nemaju dovoljno kolostruma itd.
Hrana koja se daje zime nikako ne sme biti smrznuta a to se posebno odnosi na silažu gde treba izbegavati da se daju površinski slojevi i ako je moguće da se silo-trenč otvori sa južne strane jer je mogućnost smrzavanja manja.
Posebna pažnja mora se obratiti na dostupnost i kvalitet vode u zimskom periodu,mora biti čista,higijenski ispravna ,pojilice da nisu smrznute i da temperatura vode bude od 5-18 ˚C.
Posebno osetljiva kategorija goveda su telad jer imaju male količine telesnih rezervi.Termički neutralna zona za telad je 13-20˚C u relativnu vlažnost vazduha 65-80%.Telad se lako adaptiraju na niske temperature ukoliko imaju suvu prostirku,zaštitu od vetra i promaje,padavina i ukoliko je relativna vlažnost vazduha optimalna.
