U patološka ponašanja svinja ubrajaju se:

 

1.agresija svinja prema drugim svinjama

 

2.griža repa

 

3.kanibalizam krmača

 

4.ugnječenje prasadi i

 

5.njuškanje stomaka prasada.

Sva patološka ponašanja svinja su pojave koja proističu iz niza faktora nastalih usled grešaka u tehnologiji držanja i ishrani. Ove pojave imaju za posledicu širok dijapazon drugih problema koji prouzrokuje ekonomske gubitke kroz velike troškove i smanjenje profita.

Svi ovi problemi predstavljaju jedan oblik u poremećaju ponašanja svinja, koji se najčešće javlja kod tovnih kategorija. Zbog ovih problema nastaju direktne i indirektne štete. Direktne štete se manifestuju kroz uginuća, smanjenje prirasta, produženje vremena tova i lečenja.

Uzrok svih ovih problema je multifaktorijalan. Ne može se tačno definisati razlog koji dovodi do ovih patoloških stanja. Smatra se da pored same tehnologije držanja i ishrane za ova patološka stanja uticaj može da ima i genetski faktor.

Problemi koji su vezani za tehnologiju držanja i ishranu a utiču na ove patološke pojave su:

gustina naseljenosti,

broj hranidbenih mesta,

nedovoljan broj pojilica ili slab protok vode na pojilicama,

preveliko strujanje vazduha ili zagušljivi objekti,

nedovoljno izbalansirani obroci sa manjkom sirovog proteina, celuloze ili pojedinih nutrijenata, nedostatak vlakana u obrocima, neprilagođen obrok kategoriji svinja,

dužina odsečenog repa, odnosno kod svih prasadi repovi treba da budu odsečeni na istoj dužini,

loši zoohigijenski uslovi,

velike temperaturne varijacije u objektu,

mešanje većeg broja legala i dr.

Svaka promena u tehnologiji gajenja ili ishrani kod životinja izaziva stres. Stres može da bide okidač za pojavu ovih patoloških stanja, pojavu kompleksne etiologije i patogeneze i neposredan povod za izmenjeno ponašanje životinja.

Ove patološke promene češće se javljaju kod čistih ili F1 rasa, a ređe kod tovnih hibrida odnosno trorasnih ili četvorasnih meleza. Velike bele svinje ispoljavaju agresivnije ponašanje u odnosu na npr. Hempšir rasu, a koja je opet agresivnija od Duroka. Rase sa manjim udelom telesne masti ispoljavaju agresivnije ponašanje.

Agresivna patološka stanja mogu se javiti u bilo kom periodu uzrasta svinja:

u prvoj nedelji života tokom uspostavljanja „redosleda na vimenu krmače“ kod sisanja i stabilizacije hijerarhije pri podoju

u periodu formiranja bokseva sa zalučenom prasadi i svinjama iz predtova i traje do uspostavljanja i stabilizacije striktnog društvenog ranga grupe; životinje se međusobno njuškaju 1-2 minuta uz glasno oglašavanje, a potom dolazi do ugriza od strane „napadača“, nakon čega i „napadač“ i „žrtva“ odstupaju, ovakav model ponašanja se ponavlja sve dok se jedna životinja ne pokori drugoj

krmače ispoljavaju agresivno ponašanje tokom estrusa prema novo-uvedenim krmačama u grupu – „pokorne/ krmače nižeg ranga“ imaju slabije izraženo estruson ponašanje, manji broj prasadi po leglu i postepeno gube na telesnoj masi zbog podređenog status ana hranilici

tokom parenja, nerastovi se mogu upustiti u borbu sa drugim nerastom.

Prema dosadašnjim saznanjima najčešće sa grižom počinju ženska grla.

Klinička slika nastala usled griže repova može biti različita, od toga da nedostaju manji delovi repa pa do toga da nedostaje čitav rep i pojave otvorenih rana na bokovima i u predelu butova. Pojava otvorenih rana stvara mogućnost za različite infekcije koje mogu dovesti do manjih ili većih infekcija, gnojnih upala, sepse i dr.

Pojava krvarenja i ukus krvi kod svinja prouzrokuje pojačanu agresiju. U obuzdavanju agresivnog ponašanja u ekstremnih situacijama se mogu primeniti i sredstva za smirenje poput azaperon-a (2,2 mg/kg TM) ili amperozid-a (1 mg/kg TM).

Terapija povređene životinje zavisi od samog stepena povrede, a obično su to različite antibiotske terapije sprejevima i praškovima.

Kao jedna od preventivnih mera za sprečavanje griže repova u praksi je dobre rezultate dalo i ubacivanje igračaka, lanaca i slame u bokseve.

Važan trenutak u sprečavanju ove patološke pojave je i rano otkrivanje agresivnih životinja i njihovo odstranjivanje iz boksa.

Njuškanje stomaka prasadi kao oblik patološkog ponašanja se karakteriše ispoljavanjem upornih ritmičkih pokreta njuškom, gore-dole, usmerenih na stomak drugog praseta. Prasad koja ispoljava ovakav oblik patološkog ponašanja „neprestano proganja“ drugu prasad. Manifestovanje ovog štetnog ponašanja u dužem vremenskom periodu dovodi do pojabe lezija na koži abdomena i koži između zadnjih nogu i bokova „žrtve“ koje se mogu inficirati bakterijskim uzročnicima sa kože i iz okruženja.

Pojava kanibalizma je nastaje kada je pored međusobne griže svinja prisutna i nervoza kod tovljenika ili prasadi. Kod ovih životinja lošije su proizvodne perormanse u prirastu i utrošku hrane.  i obično lošije proizvodne performanse po pitanju prirasta i utroška hrane. Narušavanje optimalnog mikroklimata, period godine i genetika kao faktori pojave ovih patoloških stanja imaju jednak uticaj.

Hemijski sastav hrane značajno utiče na pojavu kanibalizma ali i kontaminiranost sirovina mikotoksinima dodatno pojačava kliničku sliku nervoze kod svinja, a česta je pojava da  hrana nije prilagođena postojećoj genetici na farmi.

Kanibalizam krmača predstavlja pojavu jedenja sosptvene prasadi. Javlja se kod krmača urazličitim uslovima gajenja i češće se javlja kod provoprasilja.  Prema nekim saznanjima, stres je okidač ovakvog patološkog ponašanja krmača usled prašenja. Činjenica je da većina krmača 24 časa posle prašenja, kada „nivo stresa“ opadne, više nije agresivna, prihvata prasad i ponaša se pažljivo prema njima.

 

Krmače su brižne majke koje prihvataju prasad i ponašaju se pažljivo prema njima, ali izmenjeniuslovi držanja i ishrane uslovljavaju slabljenje materinskog instikta tako da krmače sa većom telesnom masom, mogu prilikom zauzimanja postranog položaja da bi prasad sisala i tokom ležanja prilikom odmora, „prignječiti“ – prasad.

 

Sa promenom klime i povećanom kontaminiranošću hrane mikotoksinima pored kanibalizma i nervoze dolazi i do pojave nekrotičnih delova na koži repa i ušiju i odatle kreće početni kanibalizam.  Nekrotična mesta mogu da se pojave i na koži rebara i trbuha, kao i na donjim delovima ekstremiteta. U ovakvim slučajevima životinje odbijaju konzumaciju hrane. Lečenje ovakvih pojava u osnovi ima promenu hrane, izbacivanje kontaminiranih nutritijenata.

Procenat celuloze u obroku ne sme biti manji od 4% jer u suprotnom dolazi do pojačane nervoze, konstantne „borbe“ na hranilici za hranom. Ako obrok nije dobro izbalansiran vlaknima može doći i do pojave prolapsusa rektuma.

U obroku je bitan i izbalansiran sadržaj aminokiselina, naročito lizina. Za svinje težine od 15 do 60 kg sadržaj lizina u obroku treba da bude od 0,8 do 1%. Nedostatak lizina u obroku dovodi do smanjene konzumacije hrane i pojave patoloških stanja. Nedostatak gvožđa i nezasićenih masnih kiselina u obroku takođe može biti uzrok pojave griže i kanibalizma.

Količina soli, mikro i makroelemenata, ostalih aminokiselina i vitamina mora da bude dobro izbalansirana u obroku. Nedovoljno izbalansiran obrok dovodi do smanjene konzumacije hrane, nervoze životinja i pojave patoloških stanja.

Prvi znak da u obroku nešto nije u redu kada svinje počnu da se gomilaju oko hranilice i bore za istu, naravno pod uslovom da postoji raspored njihovog hranjenja.

Količina svetlosti u objektu za držanje svinja direktno je proporcionalna pojavi nervoze svinja. Više svetlosti u objektu, svinje su manje nervozne.

Svinje imaju prirodnu tendenciju da stalno nešto žvaću i najčešće se ta pojava ispoljva kroz međusobno griženje repova a jedan od razloga može da bude i radoznalost svinja. Svinja u svojoj radoznalosti slučajno raskrvari rep druge svinje. Sama krv je privlačna svinjama i tako dolazi do eskalacije problema i pojave drugih patogenih stanja.

Pored preventivnih mera za sprečavanje pojave ovih patoloških stanja koje se odnose na optimalne uslove držanja životinja i izbalansirani obrok životinjama se može povećati i količina MgO u hrani jer on ima smirujući efekat na životinje.