Miloduh (lat. Hyssopus officinalis),ili izop je već pomalo zaboravljena lekovita biljka koja se nekad redovno koristila u narodnoj medicini. U starom Rimu se smatrao biljkom pročišćenja tela i duha, pa su ga Rimljani koristili u obrednim ritualima. Zbog specifičnog aromatičnog ukusa ubacivali su ga u vino koje je dobijalo poseban buke i ukus. Veruje se da miloduh potiče sa Kavkaza i da se vremenom proširio na području Mediterana, a danas kao samoniklo bilje najčešće raste u južnim delovima Francuske, ali i u Iranu, Pakistanu, Turskoj… U Srbiji je najviše rasprostranjen na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure i Suve planine.

Miloduh je višegodišnja zeljasta mirisna biljka visoka do 60 cm. U prirodi raste na suvim, toplim padinama koje su okrenute ka jugu. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta, ali najviše mu prija krečno i šljunkovito tlo i odlično podnosi sušu. Bazna stabljika je drvenasta, ima male, izdužene i na vrhu šiljate listove koji su naspramno raspoređeni. Vrlo su sjajni i „kožasti“ prekriveni žlezdama sa etarskim uljem. Cvetovi su ljubičasti ili plavi, ređe ružičasti ili beli, grupisani u klasove u gornjem delu stabljike i na grančicama. Cveta od juna do septembra, a kosi se od početka do punog cvetanja kako bi se dobilo izuzetno kvalitetno i lekovito eterično ulje. U lekovite svrhe se koriste i osušeni izdanci zajedno sa cvetovima, a pored herbe i eteričnog ulja postoji i tinkura. Miloduh sadrži etarsko ulje, flavonoide hesperidin i diosamin, tanine, oleanolnu i ursolnu kiselinu, marubin, gorke materije, dok u ulju dobijenom od ove biljke dominiraju pineni, kamfen, cineol.

Aktivni sastojci ove biljke koriste se za respiratorne probleme i olakšavaju iskašljavanje bronhijalnog sekreta, za ublažavanje kašlja, bronhitisa i astme jer pomaže u oslobađanju disajnih puteva. Pomaže kod varenja, smanjuje nadimanje, grčeve, i mučninu, dok gorke supstance  stimulišu apetit i lučenje želudačnih sokova. U tradicionalnoj narodnoj medicini miloduh se još koristi kod nazeba, za ispiranje grla, ali i kao oblog kod udraca i uboja. Ova izuzetno lekovita biljka ima antibakterijska i antifungalna svojstva, pa njegovo ulje deluju protiv bakterija i gljivica, pa se primenjuje za infekcije kože i rane. Takođe, poboljšanje cirkulaciju i umanjuje stres, pa deluje kao blagi sedativ kod nervne napetosti.

Priprema čaja od miloduha je vrlo jednostavna: kafenu kašičicu herbe ove biljke preliti šoljom (200ml) ključale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji pola sata, procediti, zasladiti po želji i popiti. Pije se jedna šolja dnevno kod duže upotrebe ili dve prilikom kratkotrajne konzumacije u zavisnosti od tegoba.

Međutim, kako isitiču stručljaci iako je u pitanju izuzetno lekovita biljka treba biti oprezan sa upotrebom miloduha. Prekomerna i dugotrajna upotreba može dovesti do neželjenih efekata zbog sadržaja aktivnih sastojaka, naročito eteričnih ulja.Preporuka je da se čaj koristiti do dve nedelje u kontinuitetu, nakon čega se pravi pauza od najmanje dve nedelje. Tada se može zameniti nekom drugom lekovitom biljkom sličnih svojstava kao što je žalfija ili kamilica koje su bezbednije za dugotrajnu upotrebu.

Čaj od miloduha se nikako ne preporučuje trudnicama i dojiljama, jer bi neki sastojci mogli da izazovu kontrakcije materice. Nije dobar ni za obolele od epilepsije i drugih neuroloških poremećaja i stanja. Takođe, trebalo bi da ga izbegavaju osobe sa visokim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima, jer ima blagi stimulativni efekat koji može povećati pritisak. Oprez se preporučuje i prilikom upotrebe tinkture i esencijalnog ulja od miloduha koje takođe treba koristiti u umerenim dozama, jer visoke koncentracije ulja mogu izazvati iritaciju kože i sluzokože.

Miloduh je jestiva biljka i najčešće se upotrebljava kao začin u mediteranskoj ishrani. Kada se koristi u umerenim dozama ne predstavlja rizik po zdravlje, a pruža bogat, aromatičan ukus. Ima prijatan, intenzivan, blago gorak ukus sa notama koje podsećaju na nanu i timijan. Najčešće se koristi za jaka i masna jela poput jagnjetine, svinjetine i divljači, jer daje svežinu jelu, a pomaže da se hrana lakše svari. Miloduh je dobar izbor za jela od ribe, a dodaje se u marinadu za ribu koja se peče na roštilju. Poboljšava ukus supa, čorba i gulaša, a odlično se slaže sa sočivom, pasuljem i graškom. Sitno seckani listovi svežeh miloduha mogu da se kao za začin dodavati u salate i prelive, a u pojedinim mediteranskim receptima dodaje se u testo za hlebove i fokače kojima daje posebnu aromu. Ali, kao i kod upotrebe čaja od ove biljke, jela začinjena miloduhom se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i osobe sa neurološkim poremećajima.

Miloduh je medonosna biljka, a med koji pčele sakupe sa njegovih cvetova je veoma cenjen zbog specifičnog ukusa i potencijalnih zdravstvenih koristi. Najčešće je zlatno – žute boje, bogate i guste teksture, jače arome koja koja podseća na mentu. Kad je u pitanju upotreba ovog meda nema nekih posebnih ograničenja.