Kompoti su proizvodi koje dobijamo od pripremljenih isečenih ili celih plodova, koje prelijemo pečenim sirupom i potom na toploti čuvamo u hermetički zatvorenoj tegli ili drugoj ambalaži. Može se praviti mešano (više vrsta voća) ili od jedne vrste, a svaki plod zahteva određene tehnološke uslove – aromu, veličinu, boju i stepen zrelosti.

Optimalna faza zrelosti ploda je veoma važna jer se u slučaju branja i pripreme prezrelih plodova lomi sama struktura ploda. Odabirom ujednačene boje i veličine ploda postižemo maksimalan efekat dobijanja kompota, npr. breskve bez crvenog dela sa košticom sa žutim mesom ili kruške koje se beru tek neznatno nezrele i ostave da sazreju čuvane (2 nedelje na 1 – 2°C plus 5 – 7 dana na temperaturi 21 – 22°C da plod ne dobije koštičavu strukturu).

Za ovu pripremu voća, pored pripreme tegli i voća, veoma je važno znati kako se priprema šećerni rastvor. Nije bitno da li se priprema u hermetički zatvorenim ili običnim teglama, kao što nije bitno da li se priprema u pekmezu, slatkom ili kompotu. U pripremi kompota ne može se uspeti bez bar male količine šećera jer ima svojstvo antiseptika. Kompot se danas uglavnom priprema u teglama sa hermetičkim poklopcima jer im nije potrebno ili je potrebno vrlo malo šećera, a voće neće izgubiti ukus i aromu. Prilikom pripreme kompota ili slatkiša uvek se mora koristiti određena količina šećera, bez obzira u koje tegle planirate da ih čuvate.

Priprema kompota

Priprema šećernog rastvora nije ista za sve voće. Za kruške je potrebno približno ¼ kg šećera na 1 l vode, za bobičasto voće je dovoljno isto ¼ šećera na 1 l vode, osim za brusnice, ribizle i kupine gde je potrebno ¾ kg na 1 l vode. Dunje i jabuke zahtevaju najmanje 50 dkg šećera na 1 litar vode. Od 1 litra vode dobija dovoljno rastvora šećera za 8 tegli od 3 dl.

Nakon pripreme kompot je najbolje čuvati u hermetički zatvorenim teglama.