U vreme kada se epidemije nažalost sve češće pojavljuju, dobro je prisetiti se mera i postupaka koji mogu značajno da utiču da se one spreče ili ako ne da im se umanji obim.
Kada govorimo o dezinfekciji često se pomisli isključivo na hemijsku dezinfekciju koja je samo deo ukupnih mera dezinfekcije. Svakoj (hemijskoj) dezinfekciji moraju prethoditi mehaničke mere, čišćenje (struganje, čišćenje metlom, četkanje), sanitarno pranje i sušenje, kojima se mehanički uklanjanju mikroorganizmi, odnosno stvaraju preduslovi za uspešno sprovođenje drugih mera dezinfekcije, uz primenu načela sve unutra – sve napolje.
Kada se čišćenje sprovodi tečnostima koje se primenjuju pod pritiskom, mora se voditi računa da ne dođe do ponovne kontaminacije već očišćenih površina. Primenom mehaničkih mera uklanja se najviše mikroorganizama. To je posebno važno zbog velike količine organske materije u gajenje svinja (hrana, feces, prašina, prostirka). Fizičke mere uključuju upotrebu toplote koja svojim delovanjem uništava, usporava rast i razmnožavanje ili uklanja većinu mikroorganizama. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu dezinfekcioih sredstava, nakon čega sledi odmor objekta. Posebno se treba pridržavati tehničkih uputstava proizvođača, kao što su pritisak, minimalna temperatura i potrebno vreme delovanja dezinficijensa. Svu opremu, ako je to moguće, potrebno je demontirati, kako se ne bi umanjila delotvornost čišćenja i dezinfekcije. Higijenske mere odnose se i na ljude.
Dezinficijens mora s mikroorganizmom stupiti u interakciju pričvrščivanjem, penetracijom i zatim fazom aktivnosti ovisno o tome na koji sastavni deo mikroorganizma deluje. Hoće li učinak biti germistatski (sprječavanje rasta i razmnožavanja mikroorganizma) ili germicidni (uništenje mikroorganizma), zavisi uglavnom od koncentracije dezinficijensa.
Dezinfekcija svinjaca
Ono što prethodi dezinfekciji svinjaca jeste temeljno čišćenje. Izlučevine u svinjcima, odnosno mokraća i sva tečnost koja otice Iz svinjca potencijalni su izvori zaraze i mogu da sadrže klice slinavke, šapa crvenog vetra ili svinjske kuge koji mogu biti potencijalna opasnost i za čoveka. Zbog moguće eventualne zaraze čoveka prilikom čišćenja svinjca, neophodno je da osoba koja je za to zaduženja bude i adekvatno zaštićena, a prilikom napuštanja svinjca mora dezinfikovati obuću i ruke, ali i radno odelo.
Pre same dezinfekcije, osim izbacivanja organskog otpada iz svinjca, treba izneti i hranilice i pojila. Ako su u pitanju drvene posude, najbolje ih je zameniti ih novim, dok metalne ili od nekog drugog materijala koji podnosi toplotu, treba potopiti u ključaloj vodi ili u 3% rastvoru sode. Detaljno pranje svinjca je sledeći korak pre same dezinfekcije, posebno treba obratiti pažnju na slivnike, uglove jer ova mesta mogu biti legla patogenih mikroorganizama. Nakon detaljnog pranja, i kada prostorija bude kompletno suva, može se obaviti dezinfekcija.
Najčešća sredstva za dezinfekciju
Bilo koji objekat za boravak životinja zahteva redovno održavanje, temeljno odrađena dezinfekcija podrazumeva prskanje zidova, svih otvora, plafona, podova, pa po potrebi i krova, Sredstva koja se načešće koriste su:
Gašeni kreč – ovaj dezificijens se dobija tako što se sveže pečeni živi kreč stavi u neku posudu i isprska vodom, tada dolazi do reakcije i zagrevanja kreča i on se pretvara u prah. Nakon nanošenja u prostorijama za boravak životinja, neophodno je da prozori budu otvoreni nekoliko dana da bi se sve provetrilo i dobro osušilo.
Krečno mleko – ono se dobija od sveže gašenog kreča izgledom podseća na mleko. Pre primene treba dobro promešati sredstvo da bi se lepo sjedinilo, a nakon što se osuši prostorije su spremne za upotrebu.
Hlorno krečno mleko – dobija se iz hlornog kreča poželjno je da hlorno krečno mleko pripremate sveže, pre same primene.
Kaustična soda – izuzetno efikasno sredstvo, posebno u borbi sa slinavkom, šapom i svinjskom kugom. Obično se meša sa krečnim mlekom.
Kaporit – ovaj preparat sličan je hlornom kreču samo sa mnogo jačim delovan
