Grašak se gaji posle paradajza, paprike, žitarica i industriskog bilja. On je odličan predusev i ne podnosi monokulturu. Osnovnu obradu treba obaviti u jesen. Strukturna i rastresita zemljišta treba orati na dubini 25-30 a zbijena i teška dublje na 30-35 sm. Laka i ocedna zemljišta treba ostaviti u otvorenim brazdama a teška zemljišta usitniti još s jeseni. Tako se omogućava rana priprema za setvu na teškim tipovima zemljišta. Potrebe graška za đubrenjem su manje u poređenju sa drugim povrtarskim usevima.
U zemljište umerene plodnosti unosi se 20-30 kgr azota, 60-80 kgr fosfora i 40-60 kgr kalijuma čistog elementa po hektaru. Predsetvena priprema počinje čim to vremenski uslovi dozvole, u našim uslovima u toku marta. Rasturanje đubriva a zatim usitnjavanje setvenog sloja obavlja se tanjiranjem, drljanjem ili setvospremačem. Grašak se seje odmah posle obavljene pripreme za setvu. Kasnije posejan daje po pravilu niže prinose. Kasna setva podbacuje u godinama kada u toku cvetanja i zametanja mahuna nastane period toplog i sušnog vremena. Izborom sorti različite dužine vegetacije i podešavanjem vremena setve produžuje period berbe i sezona prerade graška. Produženje sezone može se postići i setvom graška na različitim nadmorskim visinama. Prvo se seju sorte sa glatkim semenom jer su one otpornije na hladnoću. Setva se obavlja u uskorednim sejalicama na rastojanju 12-20 h 3-4 santimetara i na dubinu 5 sm. Zavisno od bujnosti treba obezbediti 100-140 biljaka/m².
