Dezinfekcija posle muže treba da doprinese sprečavanju pojave mastitisa.

Smatra se da je efekat dezinficijensa na nivou stada zadovoljavajući ukoliko se pojava novih slučajeva infekcije vimena smanji više od 50%.

Dezinfekcije vimena posle muže vrši se redovno posle svake muže na farmama velikog i srednjeg kapaciteta, a na farmama malog kapaciteta se uglavnom vrši sa propustima – naročito kada se muža vrši užurbano zbog obavljanja sezonskih poslova u polju, posebno kada su u pitanju mešovita gazdinstva.

Na farmama velikog kapaciteta vrši se potapanje sisa u dezinficijens uglavnom na pravilan način, dok se na farmama malog i srednjeg kapaciteta uočavaju brojni propusti koji se ogledaju u tome da pokrivenje sise dezinficijensom nije ravnomerno i ne u obimu od najmanje 2/3 dužine sisa.

Posle muže za dezinfekciju sisa uglavnom se primenjuju jodni preparati.

Preparati se nabavljaju u obliku koji se može odmah upotrebiti ili u koncentrovanom obliku koji podrazumeva pripremu neposredno pre muže prema uputstvu proizvođača.

U nekim slučajevima se uputstvo proizvođača pri pripremi koncentracije dezinficijensa ne poštuje.

Ne koristi se više dezinficijensa posle muže, kao ni provera efikasnosti dezinfekcije uz zamenu dezinficijensa.

Pranje aplikatora za dezinficijens posle muže, kao i pranje pribora za pripremu rastvora dezinficijensa za vime posle muže vrši se nesistematski, sa brojnim propustima na farmama malog kapaciteta, a nešto bolje stanje je na farmama srednjeg i velikog kapaciteta, ali takođe sa propustima.

Na farmama malog kapaciteta često se krave ometaju lošim postupcima muzača, vikom, bukom, drugim kravama, a neretko prisustvom drugih životinja, uglavnom kučnih ljubimaca (pasa i mačaka).

Najčešći propusti se odnose na neredovno potapanje sisnih čaša u dezinficijens između muža, nekontrolu pohabanosti sisnih čaša i nedoslednu primenu baznih i kiselih sredstava u održavanju higijene cevovoda i sistema zahlađenje, čak i izostavljanje njihove primene u kraćim ili dužim vremenskim periodima.