Crveni vetar ili vrbanac (lat. Erysipelas suum), je akutna zarazna bolest koja najčešće pogađa mlade svinje starosti od pet do 12 meseci. Gotovo da nema seoskog dvorišta gde barem jednom nije bilo zaražene prasadi ovom bolešću. Sporadično se javlja i kod ostalih domaćih životinja kao što su telad, jagnjad ili ptice, ali najteži oblik se manifestuje upravo kod svinja, piše sajt Veterina info.
U pitanju je akutna, bakterijska zarazna bolest koja može da se prenese i na čoveka direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama ili kontaminiranim materijalima. Kod ljudi se infekcija manifestuje kao lokalizovana upala na koži, posebno na rukama ili prstima, a često se naziva i profesionalno oboljenje mesara i veterinara.
Uzročnik crvenog vetra je Erysipelotrix rhusiopathiae (E.insidiosa), mali gram- pozitivan štapić koji je rasprostranjen u prirodi, vrlo je otporan u spoljašnjoj sredini i nalazi se svuda gde ima produkta živih materija. Ima ga u zemljištu (zbog čega ga pojedini naučnici zovu bolest tla) u vodi, sluzi, sekretu, urinu i fecesu, kontaminiranoj hrani… Ali, potrebni su određeni uslovi da bi se bolest razvila. Iako je u pitanju zarazno oboljenje ukoliko je životinja u dobroj kondiciji manje su šanse da oboli. Bolest se češće razvija kod svinja koje su pod stresom, loše se hrane ili žive u nehigijenskim uslovima.
Crveni vetar je rasprostranjen širom sveta, a najčešće se javlja tokom leta. Obolele životinje su najčešći izvor zaraze, zdrave svinje kod kojih se infekcija nije manifestovala, jedinke koje su bolest već preležale, kao i zaraženo svinjsko meso. Infekcija se u organizam životinje najčešće unosi kroz digestivni trakt, povređenu kožu, sluzokožu i konjuktive.
Kod svinja crveni vetar se manifestuje u tri glavna oblika: akutni, subakutni i hronični.
Akutni oblik – obolela životinja ima visoku temperaturu, letargična je, gubi apetit i često ima crvenkaste promene na koži u obliku dijamantskih ili nepravilnih mrlja. Ove promene su razlog zašto se bolest zove“crveni vetar“. Crvene mrlje se najčešće javljaju na koži ušiju, njuške, vrata, grudi, butinama i nogama. Ukoliko bolest ima brži tok crvene pege će se javiti tek pred smrt ili se neće ni pojaviti. Ako se ne primeni terapija, životinja može da ugine za tri do četiri dana
Subakutni oblik – simptomi su blaži i uključuju slabiji apetit i povremene kožne lezije.
Hronični oblik – Ovaj oblik obuhvata upale zglobova (artritis) i srčane probleme (endokarditis) što može dovesti do hromosti ili srčanih komplikacija kod zaraženih životinja
Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu kliničke slike, laboratorijskih nalaza, ali i podataka o pojavi zaraze u određenim regionima. Ukoliko se bolest primeti na vreme i započne s lečenjem uspešnost je čak 100 odsto. Terapiju određuje veterinar i najčešće se koristi penicilin koji je efikasan lek za lečenje akutnih slučajeva crvenog vetra kod svinja, mada mogu da se primenjuju i drugi antibiotici. Period lečenja zaražene životinje zavisi od težine infekcije i brzine primene lečenja. Ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi i započne lečenje antibioticima kao što je penicilin, poboljšanje se može primetiti u roku od 24 do 48 sati. U akutnim slučajevima, svinje mogu početi da se oporavljaju u roku od nekoliko dana nakon što je lečenje započeto, ali je važno nastaviti sa tretmanom prema preporukama veterinara kako bi se sprečile komplikacije.
Hronični oblik bolesti, koji uključuje probleme sa zglobovima ili srcem (npr. artritis ili endokarditis), može zahtevati duži period lečenja, a potpuni oporavak može trajati nedeljama. U nekim slučajevima hronični problemi mogu ostati trajni i zahtevati dugotrajnu negu. Zbog toga je rana dijagnostika i pravovremeno lečenje od ključnog značaja za brz oporavak i smanjenje rizika od hroničnih komplikacija kod svinja.
Kao i kod drugih bolesti prevencija je od velike važnosti. Postoje vakcine koje se koriste kao preventiva u svinjarstvu. Osim vakcina neophodno je održavanje čistog okruženja u kome svinje borave, kao i redovno uklanjanje izmeta jer to pomaže u sprečavanju pojave, ali i širenju ove bolesti.
