Zaštinik vinogradara Sveti Trifun obeležen je 14. februara širom Srbije. Tradicionalno, srpski vinogradari su izašli u vinograde, zalili čokote vinom kako bi, kako se veruje, naredna sezona bila rodna i uspešna. I dok se za srpskim vinima povećava interesovanje u inostranstvu, tradicionalne vinogradarske zemlje kao što je Francuska imaju ozbiljne probleme. Vekovima su franscuska vina bila sinonim za luksuz i eleganciju, bila su tražena i skupo prodavana širom sveta. Međutim, poslednjih godina zabečežen je strmoglavi pad potražnje za ovim vinima čak i u samoj Francuskoj. Ova zemlja i dalje ostaje u vrhu najvećih svetskih proizvođača vina, ali se postavlja pitanje šta će raditi sa vinom ako niko neće da ga kupi. Najviše su pogođeni tradicionalne vinske regije Bordo i Langedok koje za poslednjih 10 godina beleže pad od čak 32 odsto potražnje, pre svega za crvenim vinima, što je nezapamćeno u istoriji ove zemlje. Ovaj pad se najčešće prepisuje promeni potrošačkih navika, dugotrajnim efektima pandemije i uticaju klimatskih promena na berbu grožđa. U borbu protiv ovih izazova, uključila se i francuska vlada pružajući finansijsku pomoć i mere stabilnosti vinarima, ali je veliko pitanje da li će to imati efekta na duže staze.
Promena francuske potrošnje pokazatelj je globalnih trendova, jer je primećeno da ljudi, posebno mlađe generacije, sve manje piju. Umesto crvenih vina oni radije konzumiraju roze, pivo, žestoka ili bezalkoholna pića. Francuska vinska industrija se takođe bori sa naglim padom potražnje iz Kine, koje je jedno od njenih glavnih izvoznih tržišta.
– Sa svakom generacijom u Francuskoj vidimo promenu. Ako je deda pio 300 litara crnog vina godišnje, otac 180, a sin 30 litara – slikovito je objasnio sadašnju situaciju Žan-Pjer Duran, član CIVB (Udruženja industrije vina Bordoa osnovano 1948. godine).
Pojedini lideri francuske vinske industrije očekuju da će proizvođači reagovati na ove promene tako što će se fokusirati na na kvalitetnija vina ili proširiti svoje poslovanje na proizvodnju ne samo crnih, već i belih ili niskoalkoholnih vina. Međutim, ovo zahteva ulaganja u nove vinograde i opremu što je velika finansijska investicija za koju malo koji vinar ima sredstava.
Duran, koji takođe vodi vinsku kompaniju AdVini u jugozapadnom Bordou, predviđa da će u budućnosti biti mala potražnja za vinima niže cene, jer mlađe generacije preferiraju kvalitet nad kvantitetom. On naglaša da je prekomerna proizvodnja i dostupnost mnogih jeftinih vina narušili imidž Bordoa, koji proizvodi kvalitetna i skupa vina.
Kao da to nije dovoljno pojedini vrhunski vinari u Bordou suočavaju sa ozbiljnim problemima. Grožđe iz prošlogodišnje berba u Château Mauvinon, malom porodičnom preduzeću u Saint-Emilionu, bilo je lošeg kvaliteta zbog ekstremnih vrućina i buđi – dva najveća problema sa kojim se suočava ceo region što je posledica klimatskih promena. Brižit Tribodo, vlasnica i menadžer ove vinarije, kaže da su visokokvalitetna crvena vina i dalje okosnica njihove proizvodnje, ali su pre nekoliko godina zbog promena navakina potrošača počeli sa proizvodnjom belog i narandžastog vino koje je popularno među mladima. Sada se eksperimentiše sa vinom sa manje alkohola, koje će biti spremno za prodaju ove godine.
Pojedine francuske vinarije u Bordou nerado ulažu u inovacije, bilo zbog visokih troškova ili zbog svoje posvećenosti tradiciji. Prelazak sa proizvodnje crnog na belo vino zahteva značajna ulaganja. Osim toga nisu sve površine u ovoj regiji pogodne za uzgoj različitih sorti grožđa. Mnogi od njih opiru se uvođenju vinskog turizma iako to može privući mlade potrošače. Sve ovo je dovelo do čupanja čokota na 9.500 hektara vinograda u regionu Bordoa kako bi se obuzdala prekomerna proizvodnja i sprečilo širenje bolesti kroz loše održavane vinograde, piše sajt Unn.ua. Najviše su pogođene male vinarije u Bordou koje se inače teško bore za proboj na tržište sa velikim proizvođačima. Prema globalnim podacima primetan je pad potrošnje vina i u Španiji, Nemačkoj i Portugalu što samo potvrđuje činjenicu da se vinska industrija menja i da se proizvođači moraju prilagoditi potrošačima ukoliko žele da opstanu. Šta će u budućnosti biti sa vinskim tržišem, čija vrednost se procenjuje na više od 15,6 milijardi dolara, niko ne zna, niti se usuđuje da prognozira.
