Sava Zvizdić je i mladi stočar i jedan od onih koji su se vratili na staro porodično imanje da se bave poljoprivredom i stočarstvom. Porodica Zvizdić već duže vrijeme uspešno proizvodi sir, a njihovo krdo muznih krava se iz dana u dan uvećava.

– Na moje veliko zadovoljstvo sir koji proizvodim po evropskim standardima je vrhunskog kvaliteta – kazao je Zvizdić koji se prozvodnjom bavi uz pomoć babe i djeda. Ističe da sa zavoljstvom radi svoj posao i da je potreba za zdravom hranom velika.

– Dok mnogi mladi ljudi odlaze iz ruralnih krajeva u potrazi za boljim uslovima života, Sava Zvizdić (22) iz sela Kakmuže kod Pljevalja, odlučio je da se vrati korenima i nastavi porodičnu tradiciju proizvodnje čuvenog pljevaljskog sira. U samo dve godine rada, njegovi proizvodi su već osvojili prestižne nagrade i postali traženi na tržištu.

„Nisam odrastao na selu, ali sam video priliku u tome što je moja baka skoro 50 godina pravila sir koji su svi hvalili. Dok ona još može da prenese svoje znanje, odlučio sam da uložim u farmu, kupim nove krave i mehanizaciju,“ kaže Sava.

Danas na svojoj farmi ima deset krava, a proizvodnja se kreće između 20 i 30 litara mleka dnevno. Njegov sir se pravi isključivo od svežeg, sirovog mleka bez ikakvih dodataka. Nakon muže, mleko odmah ide u sirište, bez skladištenja i podgrevanja, a ceo proces sledi tradicionalne metode – od cediljenja i presovanja do sazrevanja u drvenim kacama. Upravo ovaj autentičan način proizvodnje mu je doneo pobedu na prošlogodišnjem takmičenju u Pljevljima, gde je njegov sir proglašen najboljim među 78 izlagača.

„Pljevaljski sir ima istoriju dužu od 700 godina. Prvi put je zabeleženo da se pravio u kombinaciji sa mesom i medom za Dubrovnik, a u to vreme su ga mogli priuštiti samo najbogatiji,“ priča Zvizdić.

Što se tiče plasmana, Sava ističe da mu je srpsko tržište bliže nego crnogorsko, pa većinu proizvoda prodaje u Beogradu. Godišnje proizvede oko 500 kilograma sira, što možda nije velika količina, ali je kvalitet na prvom mestu.

Kao mlad poljoprivrednik, zadovoljan je podrškom lokalne samouprave, koja, kako kaže, ima najveći agrarni budžet u Crnoj Gori. U toku je i proces zaštite pljevaljskog sira kao nematerijalnog kulturnog dobra, a uskoro bi mogao dobiti i geografsku zaštitu na međunarodnom nivou.

„Vidim sebe u ovom poslu dugoročno. Plan mi je da proširim proizvodnju i sačuvam ono što su generacije pre mene stvarale,“ zaključuje Zvizdić.

Sa ovakvom posvećenošću i vizijom, mladi farmer iz Pljevalja ne samo da nastavlja tradiciju, već postavlja temelje za budućnost srpskog i crnogorskog mlekarstva.