Želja da se bave poljoprivredom došla je spontano, jer su se, kao i svako domaćinstvo na selu, i baka i deka time bavili, a njeni roditelji nastavili. Nit od hobija do svog budućeg poziva Angelina Vasković iz Trebinja pronašla je lako. Njena mala vinarija je zaveštanje, ali i budućnost na koju bi preci bili ponosni.

Na desetak kilometara od Trebinja, u neposrednoj blizini Vrela Mlinice, nalazi se selo Ušće. Tu svoju novu istoriju, na temeljima nasleđa i tradicije, ispisuje poljoprivredno gazdinstvo porodice Vasković. Bave se vinogradarstvom i proizvodnjom vina, rakije i likera, voćarstvom i uzgojem pčelinjih društava, a gazdinstvo vodi mlada Angelina Vasković.

„Baka i deka su se, kao i svako domaćinstvo u selu, bavili poljoprivredom, tako da smo tu tradiciju samo nastavili. Imamo vinograde, nešto dunja, zasad šljive i 20 pčelinjih društava, od kojih proizvodimo med i propolis.“

Prvi čokoti na njihovom gazdinstvu zasađeni su 1999. godine, a sa proizvodnjom manjih količina vina i rakije počeli su 2007. godine. Zasađivanjem drugih vinograda, kako je navela, proširili su proizvodnju, tako da se od 2013. godine intenzivnije bave proizvodnjom. Ova mlada dama je inače svoj poziv potkrepila i diplomom poljoprivrednog smera, tako da u njenoj agrarnoj priči, čini se, ništa nije bilo slučajno.

„Baš tako. Ja sam apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, smer Agrarna ekonomija i ruralni razvoj i takođe sam budući sertifikovani somelijer. Naravno da je odabir fakulteta doprineo da se više angažujem u ovoj priči, naročito u pravcu kojim želimo na našem malom gazdinstvu da idemo. Obrazovanje je naročito važno u segmentu spajanja novih tehnologija, promocije, ali samo obrazovanje samo po sebi nije dovoljno bez tradicije i prakse“, samouvereno i sa smeškom nastavlja sagovornica.

Porodično gazdinstvo nema velike količine proizvoda – svega 10 hiljada boca vina i još toliko drugih destilata, rakija i likera – tako da je to za njih „hobi“ od koga za sada ne može da se živi, ali je pritom jedini izvor finansija. Subvencija za sada nemaju.

„Do sada nismo imali nikakvu podršku sa strane. To su isključivo bili roditelji, brat i ja – naš trud, rad i finansije. Planovi su da se proširi proizvodnja i, naravno, izlazak na tržište i ponovni odlazak na neka takmičenja. Imali smo takmičenje u Kleku 2024. godine i moram ipak da se pohvalim jer je liker od višnje u svojoj kategoriji odneo prvo mesto, dok su rakije ponele drugo mesto“, ponosno ističe ova mlada dama.

Za sada nisu na tržištu, ali ambicije idu u tom pravcu, a svoje proizvode prodaju u svojoj konobi, gde je na stolu sve domaće, ukusno i miriše.

„Zapravo, ništa nije bilo planirano ovako. Bio je isprva plan da se tu napravi mala degustaciona prostorija, što je u stvari i bila, ali smo odlučili da to proširimo, tako da je sala za degustaciju postala konoba i na naše zadovoljstvo – sve posećenija. Što se tiče hrane – sve je domaće i organsko. Nešto spravljamo sami, nešto nabavljamo ovde u okruženju od komšija i rodbine. U svakom slučaju – sve je provereno i kvalitetno.“

Ovu porodičnu priču u svakom smislu podržavaju brat Jovan, koji radi privremeno u Švajcarskoj, i roditelji. Otac Saša je ponosan na porodicu.

„U Hercegovini kažu: kuća stoji na ženi – četiri stuba, a od toga su makar tri stuba ženina zasluga. Ne valja puno da hvalim, ali nadam se da će svačija deca ići u tom pravcu – da pomognu svojim roditeljima da se nastavi i održi ono što su naši dedovi započeli. Da to uspemo da održimo, nastavimo i malo proširimo. Supruga i ja imamo, da kažem, stalan posao u državnoj službi i ovo smo krenuli malo kao relaksaciju, održavanje, hobi, a sada ujedno i posao. Dočekamo goste, prijatelje, drugove… nešto se malo popije, nešto se malo proda radi pokrivanja troškova proizvodnje i nove sadnje. Tako je počelo – i eto, mladi da nastave“, kaže Saša Vasković.

Kako govorimo o maloj vinariji, pitamo šta je dominantno od čokota, jer se tamjanika našla na njihovoj vinskoj karti kao uvozna sirovina.

„Ovde je prvenstveno žilavka, naša domaća sorta. Žilavka, vranac, par starih sorti, ostalo dokupimo, pa se tako i tamjanika našla u ponudi. Uslovi za proizvodnju grožđa su idealni, osunčani, mada ne valja ponekad ni kada je previše sunca, ni kada je previše šećera u grožđu, jer tada je teže napraviti dobro vino.“

Angelina potvrđuje da uporni i vredni uspevaju. Ako vas put usmeri ka Trebinju – obavezno ih posetite. Ovde je posebno bajkovito leti, kada uz bazen i vrelo možete i da se osvežite…