Klimatske promene s kojima se poslednjih godina suočavaju u Srbiji, posebno su pogodile pčelare. Tople zime bez snega utiču na prezimljavanje društva i slabe ga, a kišna proleća sa obiljem padavina kad bi paša trebalo da bude najintenzivnija spiraju polen, a pčele ne mogu iz košnice. Zato ne čudi što pčelari sve više navode klimatske promene kao glavni uzrok loše paše, koja je, kako se čini iz godine u godinu sve gora.

Da bi se poboljšali uslovi za ispašu pčela, sve više stručnjaka savetuje, i to ne samo pčelare već i sve ostale da sade medonosne biljke. U pitanju su biljke koje proizvode nektar i polen, koje pčele sakupljaju i prerađuju u med, polenov prah, propolis i druge pčelinje proizvode. Ove biljke su ključne za ishranu pčela, što doprinosi održavanju biodiverziteta i ekonomičnosti pčelarenja. Pčele najviše privlače biljke sa jakim mirisom i bogate nektarom, a kvalitet meda zavisi od vrste biljaka koje su pčele posetile. Ovog puta nećemo se baviti uobičajenim poljoprivrednim kulturama kao što je recimo uljana repica ili suncokret koji se koriste za ispašu, niti bagremom.

Pišemo o  šest biljka koje možete da posadite u blizni košnica kako bi pčele imale dovoljno hrane, a i pčelarenje bilo što isplativije. Prilikom sadnje preporuka je da biljke budu raznolike sa različitim periodom cvetanja kako bi ispaša trajala što duže.

Budleja – kraljica medonosnog cveća koje pčele izuzetno vole. U našem narodu je poznata i kao letnji jorgovan i pčelinja ljubav. U pitanju je ukrasni listopadni ili poluzimzeleni žbun koji može da poraste i do pet metara. Sadi se u jesen od septembra do novembra, a cveta od juna do septembra. Ima duguljaste, grozdaste cvetiće u ljubičastoj, beloj, žutoj ili roze boji koji imaju prijatan i slatkast miris. Voli da se orezuje i tad sve više cveta, a otporan je na sušu.

Facelija – jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Po nekim računica sa jednoh hektara ove biljke pčele mogu skupiti između  500 do 1.000 kg meda. Počinje da se grana već u donjem delu stabljike, a svaka grančica ima sitne cvetove koji su u gornjem delu ljubičasti, a pri dnu prelaze u belu boju. Najčešće se seje od februara do marta, a cveta 50 dana nakon setve. Period cvetanja facelije traje mesec dana što je odlično za pčele. Tolerantna je na hladnoću, a poboljšava kvalitet zemljišta.

Neven – poznat po svoji prepoznatljivim jarko žutim cvetovima je još jedna biljka koju pčele rado posećuju. Može da se sadi na jesen od septembra do novembra ili u proleće od marta do maja. Cveta od juna do oktobra, a što se više bere daje nove, bogatije cvetove. Neven je bogat polenom, jarko žuti cvetovi privlače pčele, otporan je na sušu.  Neven ima antioksidaciono svojstvo što se povoljno odražava na zdravlje pčelinjeg društva. Takođe, ovaj cvet je prirodni insekticid, pa odbija štetočine i štiti druge biljke u bašti.

Zvezdan – prelepi cvet koji privlači pčele svojim bojama, a bogat jer nektarom. Seje se u jesen ili u proleće od marta do maja, a u zavisnosti od sorte cveta od avgusta do novembra. Izuzetno je važan za pčele, jer cveta u periodu kad je značajno manje drugih medonosnih biljaka. Cvetovi mogu biti ljubičasti, plavi, lila, roze, beli i ređe žuti. Pčele privlači jarkim bojama i intenzivnim mirisom, dobro podnosi sušu, siromašno zemljište i hladnije vreme.

Lavanda – medonosna kraljica mirisa koja se sadi u jesen (septembar-novembar) ili u proleće (mart–maj) i potrebno joj je redovno zalivanje dok se ne primi. U zavisnosti od klime i sorte cveta od kraja juna do avgusta. Ima jak miris, kao i prepoznatljivu svetlo ljubičastu boju cveta koja privlači pčele. Kako je u pitanju mediteranska biljka otporna je na sušu, pa se na ispašu može računati i u sušnim letima. Med od lavande varira od svetlo žutog do zlano – ćilibarske boje, intenzivan je i aromatičan. Veomaje  cenjen zbog svoje arome i lekovitih svojstava (smiruje, antiseptičan, dobar za nesanicu i stres).

Paulovnija – je brzorastuće, višegodišnje medonosno drvo poreklom iz Kine. Raste do 15 metara u visinu, a može da poživi i 100 godina. Sadi se u jesen i proleće, a cveta od aprila do maja pre nego što se pojave listovi. Ima krupne ljubičasto-plave cvetove jakog mirisa koji privlači pčele. Jedina mana mu je što je prvo cvetanje tri do pet godina nakon sadnje, ali nakon toga će pčele imati stabilan izvor hrane narednih decenija. Med od cveta ovog drveta je veoma svetao skoro providan, lagane teksture i prijatnog ukusa i mirisa. Sporo se kristalizuje, ima antibakterijska svojstva i bogat je antioksidansima, pa je veoma cenjen među potrošačima. Samo drvo, osim što brzo raste, otporno je na sušu i lošije uslove zemljišta, a veoma je dekorativno i ukras u svakoj bašti ili dvorištu.