Danas je Veliki petak i danas se posti, a u pravoslavnom kalendaru dan je označen crvenim slovom.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak. Ovaj dan se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti.
Običaji vezani za ovaj dan, povezani su sa crkvenim učenjem i crkvenom praksom, a jedna od specifičnosti Vaskrs jeste u tome što je Srpska pravoslavna crkva usvojila neke paganske rituale, dala im hrišćanski pečat i vezala ih za praznik.
Narodni vaskršnji običaji nisu bili vezani samo za taj dan, već su se odigravali i ranije, a primer za to je poslednja nedelja posta, koja se naziva Velikom nedeljom, kao i pojedini dani u njoj, poput Velikog četvrtka i Velikog petka.
Na Veliki petak ništa se nije radilo, nikakvi znaci radosti se nisu ispoljavali, ni pesma, ni igra, žene se čak nisu ni češljale, ni umivale. Jedino šta je bilo dozvoljeno, to je priprema za Uskrs”,
S obzirom da se Veliki petak smatra danom kada je Hrist razapet na krst, sve se tada odvija u znaku tog tužnog događaja.
Uskršnja jaja se najčešće farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak, a prema narodnoj tradiciji, taj posao su mogle da obavljaju samo određene osobe i to striktno poštujući određena pravila.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
