— Nandor Vereš, vlasnik ZZ “Agrosoj” iz Neuzine kod Sečnja već više od dve decenije uspešno vodi porodični agrobiznis, koji se u međuvremenu transformisao od ratarske u proizvodnju povrća i voća. Danas ZZ “Agrosoj” obrađuje više od 70 hektara pod povrtarskim kulturama, kao i 16 hektara pod voćem.

„Do 2000. godine smo se bavili isključivo ratarstvom i trgovinom. Od 2017. smo se prioritetno okrenuli povrtarstvu“, kaže Vereš. Gaje povrće na 70 ha, sa tendencijom stavnog povećanja.

Poseduju Global GAP i GRASP sertifikate, što im omogućava saradnju sa velikim trgovinskim lancima.

Voćnjak je podignut 2017. godine,  sa ciljem izvoza na rusko tržište, ali je rat u Ukrajini sve izmenio. „Od tada prodajemo u domaćim marketima i nakupcima. To više nije profitabilno kao što smo očekivali“, dodaje Vereš.

Prate nove tehnologije što je veoma važno u eri novih tehnologija. Primera radi, kroz određene sisteme prati se potrošnja vode, doziraju se đubrivo i pesticidi kao i materije potrebne za razvoj povrtarskih biljaka. Sem toga, koriste i navigacione sisteme na mašinama kako bi bili što efikasniji. U skladištima upotrebljavaju tehnologije manipulacije vazduhom, strujanje vazduha prilikom čuvanja povrća kao i kontrolu temperature i vlažnosti vazduha.

Kada govorimo o povrtarskoj proizvodji, njena budućnost je u malim pakovanjima. Na sajmu MACFRUT u Riminiju videli smo da sve ide u tom pravcu. Hrana više nije rinfuz, odmah je spremna za upotrebu u domoćeinstvu, kaže Vereš.

Na pitanje koliko je ovaj način plasmana povrća primenljiv kod nas, on smatra da ući u ovu priču ni malo nije jednostavno jer treba sve pripremiti što zahteva značajna ulaganja.

Teško je, ima dosta međukoraka da bi se došli do toga. Prvo je potrebo stabilizovati proizvodnju, a posle toga, kada već postoji određena količina robe ona će učiniti da te pakerice budu isplative. Onda vredi ući u takvu investiciju. Utisak sa sajma, vezan je za voćarstvo i put kojim ono ide. Videli smo dosta zanimljivih tehnoloških inovacija, prvenstveno da se veća pažnja poklanja prirodi, poručuje naš sagovornik.

Cene luka  poslednje 2-3 godine beležile su rast, a onda je došolo do zasićenja tržišta i prošle godine je, kako kaže Nandor Vereš, bilo dosta problema. Bilo je dosta luka koji nije našao svog kupca i kad je takva situacija, onda cena brzo “traži dno”. U principu, povrtarstvo i voćarstvo su dugoročne priče.

Preduzeće redovno aplicira za subvencije i državne konkurse – za navodnjavanje, preradu, osiguranje i kupovinu mehanizacije.

-Ako se jedne godine desi tržišna anomalija, to ne znači da ona mora da nam ili treba da nam bude reper za sledeće investicije. Gleda se prosek od 5-6 godina. I u tom kontekstu luk ima svoje zakonitosti, isto kao i šargarepa. Imaju svoju standarnu cenu koja je opet, kad se uporedi sa ratarskom proizvodnjem, mnogo bolja. Kaga govorim o višnji, nekako još nismo savladali tu proizvodnju. Ali, ove godine smo napravili dosta dobrih pomaka što se tiče poboljšanja oprašivanja i zaštite. Nežalost bio je mraz, pa je ostalo samo nekih 30% oplođenih cvetova. Ali šta da radimo, tako je u poslu, objašnjava naš sagovornik.

Povrće proizvedeno na njivama ove zadruge, svoje kupce nalazi mahom u Srbiji preko trgovinskih lanaca.

“ZZ Agrosoj već dugi niz godina vrši prijem, otkup kao i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Svoje poslovanje naša zadruga izgradila je upravo na insistiranju na fer i korektnom odnosu prema svakom kooperantu kao i u svakodnevnim naporima da što više izađemo u susret svakome sa kime sarađujemo. Ono čime se posebno ponosimo je činjenica da našu zadrugu prati reputacija poštenog i pouzdanog partnera koji sve svoje obaveze prema poljoprivrednicima izmiruje u roku od najviše 24h. Agrosoj svoju budućnost vidi u očuvanju i osnaživanju tog dobrog glasa iz godine u godinu, ističe Vareš i dodaje:

Partnerski odnos prema svojim kooperantima ZZ Agrosoj uokvirila je i ponudom repromaterijala. Poljoprivrednim proizvođačima nudimo mineralna đubriva, hemiju kao i semena. U našoj zadruzi možete naći apsolutno sve što Vam može zatrebati u ratarskoj proizvodnji. Maksimalno smo posvećeni tome da svojim kooperantima ponudimo kvalitetan repromaterijal po najpovoljnijim cenama, ističe Vareš.

Na pitanje da li bi njihov posao mogao da opstane bez državne pomoći, Vereš odgovara: „Verovatno bismo morali da se preorijentišemo. Upravo zato smo i preusmerili proizvodnju sa ratarstva na povrće i voće. Subvencije su nužne u ovom trenutku, jer bez njih ne bismo mogli da održimo konkurentnost.“