Agrarni konzorcijum u Raveni predstavlja jednu od najvažnijih kooperativa u Italiji, sa više od 120 godina tradicije. Okuplja preko 600 članova i ima 15 distributivnih cenatara, pružajući poljoprivrednicima pristup svim neophodnim resursima. U ovoj zadruzi poljoprivrivrednik može da pronađe apsolutno sve što mu je potrebno kako bi održao, unapredio i na najbolji način komercijalizovao svoju proizvodnju. Poseduju i 14 skladišta za  žitarice, osiguravajući stabilnost tržišta i sigurnost otkupa proizvoda. Điordano Gori  je ugledni stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju, pored toga on je i sam poljoprivrednik i veoma dobro razume sve prednosti udruživanja. O njima će govoriti na predstojećem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, a u intervjuu za našu kuću, ističe:

„Svaki poljoprivrednik se kao član zadruge oseća sigurno i zaštićeno jer na taj način ima garantovan prihod i mogućnost strateškog planiranja proizvodnje. U svakom trenutku može da dobije  savet kako i koju kulturu da uzgaja, a svoje proizvode može da isporuči zadruzi, što mu omogućava finansijsku stabilnost. Za razliku od privatnih kompanija koje mogu odlagati kupovinu proizvoda usled tržišnih oscilacija, kooperativa poljoprivredniku  osigurava sigurno plaćanje na osnovu zvaničnih cena koje određuje italijanska berza. To poljoprivrednicima omogućava da zadrže kontinuitet proizvodnje, i ostvare stabilan prihod, bez rizika od naglih tržišnih promena. U našem fokusu su i istraživanja i inovacije, Mislim da bi pojedinačni poljoprivrednik zaista teško uspeo da ih razume i prati. Jedan od razloga su ograničeni resursi, drugi je nedostatak vremena, a treći leži u činjenici da se svet zaista kreće izuzetno brzo. U poslednjih 60 godina, Ravena je postala jedan od najbogatijih poljoprivrednih regiona, gde se uzgaja pšenica, šećerna repa, kukuruz, voće i vinova loza. Jasan pokazatelj inovacija je pšenica koju koristimo za proizvodnju hleba i pice. Pre 50 godina, njen prinos je bio 4 tone po hektaru, dok danas, u normalnim uslovima, proizvodnja dostiže i do devet  tona po hektaru. Ovaj napredak je rezultat genetičkih poboljšanja i laboratorijskih istraživanja. Između hiljada testiranih sorti, izabrali smo one najbolje,  čime se obezbeđuje veća produktivnost i održivost.

Srbija zaista  može mnogo naučiti iz italijanskog modela zadružnog organizovanja. Kako on izgleda?

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste: Ko je ovde vlasnik? Odgovor je da ovde nema klasičnog vlasnika, nego postoji Upravni odbor koji uključuje direktora i 10 do 12 konsultanata koji imenuju predsednika. Odluke se donose kolektivno, predsednik predstavlja organizaciju, ali nije njen zaposleni. Njegova odgovornost je da sprovede odluke upravnog odbora. Zadrugarski model se razlikuje od privatnih kompanija jer više ljudi donosi odluke kako bi garantovali stabilan prihod poljoprivrednicima. Konzorcijum sarađuje sa velikim kompanijama bilo iz mehanizatorskog sektora ili proizvođačima hemijskih sredstava, birajući najbolje proizvode za svoju regiju i distribuirajući ih poljoprivrednicima. Ako bismo pravili loše preporuke, izgubili bismo poverenje poljoprivrednika. Zato je cilj – obezbediti najkvalitetnije proizvode kako bi se garantovao stabilan prihod i očuvali klijenti. Danas konzorcijum uslužuje oko 8.000 klijenata kroz celokupan asortiman proizvoda, od semena i đubriva do tehničke podrške, a sve u saradnji sa našim centrom za istraživanje, gde se testiraju inovacije u poljoprivredi. Pored toga, konzorcijum vrši distribuciju  goriva za poljoprivredne mašine, rezervne delove, osiguranje i sve potrebne resurse za uspešno poslovanje poljoprivrednika.

Šta je po Vašem mišljenju ključno  za uspešno zadrugarstvo ?

Za osnivanje zadruge u poljoprivrednom sektoru, potrebno je okupiti 10, 5 ili 20 ljudi, ne previše, jer svaki pojedinac ima svoje viđenje. Italija može doprineti tehničkim znanjem, jer je već podelila svoju ekspertizu širom sveta. Kancelarija italijanske Agencije  ICE u Beodgradu igra važnu ulogu u povezivanju Italije i Srbije, što je za nas ogromna prilika da se bolje upoznamo kroz predstojeći Poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Biće mi zadovoljstvo da na njemu učestvujem i predstavim ovaj sistem koji ima ogromnu ulogu u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.  Možda ponekad, kada sednemo za trpezu, svi zaboravimo odakle dolazi hrana. Dolazi sa zemljišta,  preko prerade, pa do tržišta, svaki segment ima svoju ulogu. Kada imamo plodno zemljište, radnu snagu, tehničku ekspertizu i zadrugu, sistem mora da funkcioniše. Zadrugarstvo omogućava udružene resurse i zajedničke ciljeve, što je osnova za uspešno poslovanje u poljoprivredi. Ključ je uskladiti sve elemente i osigurati kontinuitet, jer samo kroz sinhronizovan sistem možemo postići održiv razvoj.

Potvrdu ovih snažnih poruka dobili smo na još jednom praktičnom i u italijanskom zadružnom sektoru, impresivnom primeru. Tek dvadesetak kilometara dalje nalazi se zadruga „CAB CAMPIANO“. Baš kao i Agrarni konzorcijum iz Ravene posluje duže  od 120 godina  i  ima diversifikovanu poljoprivrednu proizvodnju. Odlazimo na parcelu gde je na površini od 100 hektara u toku sadnja paradajza. Saznajemo da je za kooperativu CAB CAMPIANO paradajz jedna od najprofitabilnijih kultura, koja donosi između 14 i 17 hiljada evra prihoda po hektaru. Paradajz proizvode za poznatog kupca. Kompletna proizvodna površina se navodnjava. U blizini su i pšenična polja koja u ovoj vegetativnoj fazi izgledaju obećavajuće. I upravo tu gde se stapaju čarobni koloriti neba i mlade pšenice,  razgovaramo sa direktorom zadruge „Cab Campiano“,  Klaudijom Masotijem.

„Obrađujemo  2.000 hektara zemljišta, a proizvodnja je prilično diversifikovana. 36% površine zauzimaju ozime kulture  žitarice, uključujući pšenicu, durum pšenicu i ječam. 20% zemljišta koristimo za uzgoj lucerke, koja se dehidrira i koristi za proizvodnju stočne hrane. Na 30% površina zasnivamo semensku proizvodnju . Proizvodimo i šećerne repu i suncokret visokog oleinskog sadržaja za proizvodnju ulja, kao i cveklu za semensku proizvodnju. U proizvodnoj strukturi su zastupljene i povratske kulture poput paradajza.  A jedan procenat pripada voćnjacima odnosno jabuci i breskvi, jedan procenat zauzima vinograd, u kojem uzgajamo grožđe   za proizvodnju belog vina.Naša proizvodnja je u potpunosti sertifikovana metodom integrisane borbe protiv štetočina i posedujemo  es-kju-en-pi sertifikat, jer se bavimo održivom poljoprivredom. Kako bi osigurale plasman  proizvoda, zadruga ima specijalizovano odeljenje koje se bavi isključivo komercijalizacijom i pozicioniranjem proizvoda na nacionalnom i međunarodnom tržištu.

Ova italijanska zadruga je otišla i korak dalje i bavi se proizvodnjom elelktrične enrgije iz obnovljivih izvora.

„Pre trinaest godina pokrenuli smo postrojenje za proizvodnju biogasa zbog proizvodnje električne energije. Kukuruz koji uzgajamo  služi kao sirovina za napajanje postrojenja. Postrojenje proizvodi biogas koji se prečišćava i pretvara u metan. Taj metan zatim napaja generator koji stvara električnu energiju, koja se distribuira u nacionalnu mrežu za stanovnike ovog područja. Naš cilj je da proizvodimo obnovljivu energiju direktno iz poljoprivrede. Ono što ostaje nakon proizvodnje metana jeste organsko đubrivo zvano digestat, koje u čvrstoj i odvojenoj frakciji vraćamo na zemljište i koristimo za đubrenje polja.Na taj način povećavamo organsku materiju u zemljištu, smanjujemo upotrebu veštačkih đubriva i vraćamo zemlji ono što smo od nje uzeli. Za nas je to ponos i vizija održive budućnosti“ .

Uskoro ćete biti na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, gde učestvujete na važnom seminaru posvećenom zadrugama.Kako biste nam objasnili  kako se to postiže uspeh i šta možemo naučiti od vas?

Verujem da je udruživanje snaga i ključ uspeha. Biti organizovan tako, kao što smo to mi učinili, daje nam ekonomsku snagu na tržištu, kako pri kupovini, tako i pri prodaji proizvoda. Zadrugarstvo smanjuje troškove i povećava efikasnost, posebno u domenu poljoprivredne  mehanizacije. Umesto da svaka farma kupuje svoj traktor, možemo deliti mašine između više gazdinstava, čime se smanjuju investicioni troškovi i povećava profitabilnost proizvodnje. Sve to omogućava poljoprivrednicima stabilan prihod i održiv rast, čineći njihov rad ekonomičnijim i konkurentnijim.

Italijanske zadruge koje smo predstavili  nisu samo  samo ekonomski stub, već i simbol održivosti i inovacija, pružajući poljoprivrednicima sigurnost i podršku u izazovima modernog agrara. U organizaciji beogradske kancelarije ITA/ICE koja se bavi ekonomskom saradnjom Italije i Srbije, pradstavnici tih zadruga biće specijalni gosti predsetojećeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, gde će na konferenciji posvećenoj  zadrugarstvu predstaviti organizacioni model svog poslovanja. Konferencija pod nazivom  „Razmena inovacija: uloga zadruga u savremenoj poljoprivredi i predstavljanje sajma Agrilevante 2025“, će se održati u Kongresnom centru Novosadskog Sajama, 20.maja sa početkom u 12 časova. Ulaz je slobodan.