U okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, u sali Kongresnog centra „Master“, održana je stručna konferencija posvećena hortikulturi, lekovitom i aromatičnom bilju. Na događaju se okupilo brojne stručnjake, predstavnike institucija i proizvođače, koji su zajednički ukazali na ogromne, ali nedovoljno iskorišćene resurse koje Srbija ima u ovim sektorima.
Posebna savetnica ministra poljoprivrede prof. dr Tatjana Brankov istakla je da sektor hortikulture, uključujući ukrasno, lekovito i aromatično bilje, ima veliki ekonomski, ekološki i izvozni potencijal. Ona je navela da je u prošloj godini u trgovini cvećem ostvaren deficit od 30 miliona evra, dok je u oblasti lekovitog bilja ostvaren suficit od 5 miliona evra, što pokazuje da postoji prostor za dalji razvoj i podršku ovim sektorima.
„Ministarstvo poljoprivrede nastaviće snažno da podržava ovu vrstu proizvodnje, posebno kroz investicije u prirodne resurse, infrastrukturu, sušare, separaciju i ekstrakciju etarskih ulja, kao i u podizanje plastenika i staklenika“, rekla je Brankov. Posebno je naglasila značaj podrške organskoj proizvodnji, koja je prirodno povezana sa proizvodnjom lekovitog i aromatičnog bilja.
„Imamo izuzetne klimatske uslove, bogato zemljište i tradiciju, posebno u uzgoju lekovitog bilja. Kvalitet srpskog bilja je prepoznat i u farmaceutskoj i u kozmetičkoj industriji“, istaknuto je u okviru predstavljanja mera podrške Ministarstva poljoprivrede, istakla je Vesna Radojičić, viši savetnik savetnik u sektoru za poljoprivrednu polituku, i dodala:
„U Srbiji raste više od 700 vrsta lekovitog bilja, što je impresivan podatak. Pored toga, zemlja ima potencijal za organsku i sertifikovanu proizvodnju čajeva, tinktura, eteričnih ulja i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću. Značajna saradnja se ostvaruje sa Institutom za lekovito bilje, što doprinosi naučnoj osnovi proizvodnje.
Prof. dr Tatjana Brankov
Subvencije i elektronske prijave preko „eAgrar“
Ministarstvo poljoprivrede podržava ovu granu kroz niz subvencija. Osnovni uslov za dobijanje podsticaja je registracija u Registru poljoprivrednih gazdinstava, kao i redovno ažuriranje podataka. Svi zahtevi se podnose elektronski preko portala eAgrar.
Podsticaji obuhvataju širok spektar proizvodnje – od rasadničarstva do nabavke mehanizacije, navodnjavanja, izgradnje plastenika, protivgradnih mreža i mašina za berbu, pakovanje i skladištenje. Primer je podrška za sertifikovane sadnice ruža u iznosu do 700.000 dinara, ili za opremu za preradu eteričnih ulja, gde podsticaj iznosi i do 3,5 miliona dinara.
Sistemske mere za prilagođavanje klimatskim izazovima
S obzirom na sve češće suše i klimatske promene, država subvencioniše sisteme za navodnjavanje, kao i mere zaštite od mraza i grada. Podsticaji pokrivaju i konstrukcije za plastenike, folije, opremu za ventilaciju i sušenje biljaka.
Krediti i povrat akciza
Ministarstvo nudi i kreditnu podršku u saradnji sa bankama – subvencionisana kamata iznosi do 3%, a za žene, mlade i gazdinstva u otežanim područjima čak 1%. Fizička lica mogu dobiti do 6 miliona dinara kredita, a pravna lica do 18 miliona.
Pored toga, poljoprivrednicima se omogućava povraćaj akcize za dizel gorivo, kao i kupovina traktora proizvedenih ili sklopljenih u Srbiji, uz povraćaj do milion dinara.
Promocija i međunarodno pozicioniranje
Važna komponenta podrške odnosi se na promociju proizvoda. Učesnicima se finansira 100% troškova nastupa na sajmovima i naučno-stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, što značajno doprinosi vidljivosti srpskih proizvoda.
Ministarstvo je otvoreno za dodatne predloge subvencija, naročito u oblasti hortikulture. Kao jedan od predloga ističe se uključivanje ukrasnog bilja, ograda i savremene opreme za proizvodnju u zaštićenom prostoru, ali i moderne tehnologije poput dronova i briketiranja poljoprivrednog otpada.
Dr Milan Lukić, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” istakao je da Srbija danas proizvodi izuzetno male količine lekovitog bilja, dok se velike količine uvoze, čak i za potrebe samog Instituta. „Dok smo osamdesetih godina bili jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja, danas smo veliki uvoznici. Nedostatak radne snage, zanemarivanje ove proizvodnje i loša organizovanost razlozi su za takav pad“, poručio je Lukić.
On je naglasio da se danas u Srbiji pod lekovitim biljem nalazi tek oko 1.800 do 2.000 hektara, dok potencijali zemlje omogućavaju znatno veću proizvodnju. Zahvaljujući merama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoji realna osnova za oživljavanje ovog sektora.
„Pitanje je zašto nemamo više mesta kao što je Bavanište, koje je prepoznato kao centar proizvodnje lekovitog bilja. To je tema o kojoj treba ozbiljno razgovarati, a raduje me što je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo lekovito bilje kao važan segment domaće poljoprivrede“, istakao je dr Lukić.
Kolinda Hrehorović, rukovodilac Grupe za voće, povrće i alkoholna pića u Ministarstvu, navela je da je tokom današnjeg skupa predstavljen sveobuhvatan pregled trenutnog stanja u sektoru hortikulture u Srbiji, koji obuhvata proizvodnju cveća, ukrasnog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.
“Sa jedne strane imamo plantažnu proizvodnju, pre svega u Vojvodini, a sa druge, izuzetno vredno samoniklo bilje i cveće u brdsko-planinskim krajevima, koje predstavlja neiskorišćen resurs. Ministarstvo podržava ovaj sektor kroz konkretne mere – od povraćaja sredstava za nabavku opreme, poput plastenika, sistema za navodnjavanje i substrata, do subvencija za rasadničarsku proizvodnju i sadnice ruža, u kojima Srbija već beleži izvoz od 2,5 miliona evra”, poručila je Hrehorović.
