Velimir Kotujić iz  Boljevca već više od četiri decenije posvećeno se bavi pčelarstvom. Njegovo registrovano poljoprivredno gazdinstvo nalazi se u podnožju Rtnja, a proizvodi koje nudi prepoznatljivi su širom Srbije po svom kvalitetu i autentičnosti.

– Pčelarstvom se bavim već 45 godina. Počeo sam sa jednim rojem i jednom košnicom, a danas imamo oko 160 košnica. Nekada ih je bilo i preko 200 – priča Kocić. Ljubav prema pčelama nasledio je od svog dede, a danas u poslu učestvuje cela porodica – supruga kao pčelar, a ćerka i sin u marketingu.

Njegovo gazdinstvo je stacionirano, bez selidbe košnica, jer kako kaže, „godine čine svoje“. Njihovi pčelinjaci nalaze se u okruženju prirodnih livada i starih voćnjaka, daleko od poljoprivredne hemije. – Naš med je pre svega rtanski med, a osim njega imamo i livadski, bagremov i šumski med, tzv. medljiku. Svi proizvodi su bez hemijskih preparata, a u lečenju pčela koristimo isključivo organske kiseline – naglašava Kotujić.

On posebno ističe da je rtanski med zaštićen geografskim poreklom kako bi se sprečile zloupotrebe i zaštitili potrošači od falsifikata. – Svaka tegla ima jedinstvenu markicu koja pokazuje poreklo i proizvođača – kaže on.

Iako su prinosi varijabilni, prošle godine su bili oko 10 kilograma po košnici, što je, kako kaže, zadovoljavajuće za stacionirano pčelarenje. Posebnu pažnju privlači i proizvod od borovih iglica, koji se često pogrešno predstavlja kao „borov med“. – Mi beremo mlade iglice u maju, prirodno ih sušimo i potapamo u pravi med dva meseca. Ne kuvamo ih sa šećerom, kao što to rade neki – pojašnjava on.

U ponudi su i polen, kopriva u medu, kao i seme koprive. Med prodaju direktno, bez posrednika – na sajmovima, u turističkim organizacijama, hotelima, pa i u specijalizovanim prodavnicama kao što je beogradski „Bio špajz“.

– Pčelarstvo može da bude dobar izvor prihoda, naročito za mlade koji su zdravi i spremni na rad. Samo je važno da se poslu priđe ozbiljno – ističe Kotujić.

Njegov rad je nagrađen i na ovogodišnjem, 92. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, gde je osvojio dve zlatne medalje – jednu za kvalitet livadskog meda, a drugu za dizajn – za pakovanje u glinene posude premazane pčelinjim voskom.

– Med u glini se najbolje čuva. To je način na koji su i naši preci skladištili med – ponosno završava svoju priču Kotujić,čovek koji med ne samo proizvodi, već i živi sa njim.