Ipak, i prethodne tri godine poslovanja su se loše pokazale, jer su veliki izvoznici imali loš odnos prema malinama. Mislili su da samo oni mogu da beru malinu, maltene džabe. Ipak, od toga nema ništa – kaže Joković, podsećajući da je najveći privredni zločin u vezi sa malinama napravljen 2022. godine, kada su veliki izvoznici srušili male proizvođače malina, kao i male hladnjače.

Tada su digli cenu rada u nebo. To je najlakše – tako raditi, a sada veliki hladnjačari i izvoznici zasade po hiljadu hektara i dovedu Nepalce, Albance, Palestince. Oni im beru za 3–4 evra, a nas gaze – najnezadovoljniji je Joković.

I ostali malinari ističu da su radovi u malinjacima, ali i na plantažama kupine i ostalog voća već počeli, ali da nema dovoljno radne snage. Zbog toga će za branje bobica morati da bude angažovan svaki član domaćinstva.

Kažu da posao nije lak – radi se po desetak sati svakog dana – ali ipak u sezoni su veoma dobro plaćeni. Problem je isti kao i prošle godine: mladi nisu zainteresovani za takve poslove, a stari nisu dovoljno produktivni, što je takođe problematično.

Inače, trenutno sezonski radnici u Srbiji najviše imaju posla u građevinarstvu, gde su često i najviše angažovani. Podaci Inspektorata za rad pokazuju da ima i dosta ilegalnog rada u sektorima smeštaja i ishrane, trgovine i proizvodnje prehrambenih proizvoda. Rad „na crno“ u poljoprivredi se organizuje tako što određeni broj radnika dobija posao na nekoliko nedelja, uz dnevnice, obezbeđen smeštaj i tri obroka, ali bez ikakvog ugovora o radu.

Tako ostaju i bez svih radnih prava, a dnevnicu zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja, koje inspektori rada često i ne stignu da obiđu.