Bosiljak vodi poreklo iz Azije, odakle je prenet u mnoge zemlje. Najviše se gaji u Italiji, Poljskoj, Francuskoj, SAD, Jamajci, Maroku ,Egiptu. Kod nas sa slabo gaji na polju i najviše u obredne svrhe u okućnici.
Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, razganatog korena, stablo uspravno visine do 60 cm. u donjem delu gusto i jako razgranato. Osušeni nadzemni deo koristi se za lečenje mnogih bolesti: kao čajna mešavina za smirenje kašlja, poboljšava apetit. U domaćinstvu se koristi kao začin. Upotrebljava se i kao medonosna biljka pošto ima dug period cvetanja. Nadzemni deo biljke ima 0.5-1% etarskog ulja, vitamine B1, C, karoten i gorke materije. Etarska ulja se koriste u prehrambenoj, kozmetičkoj, parfimerijskoj indistriji kao i aromaterapiji.
Gajenje-pošto je toploljubiva biljka (mlade biljčice izmrzavaju na 0° C) pogoduju mu topla zemljišta, dobrog vodno –vazdušnog režima, plodna sa pH-6-7. Gaji se u plodoredu i osetljiv je na herbicide u odnosu na druge kulture.
Osnovna obrada se izvodi u jesen a u proleće se pristupa predsetvenoj pripremi.
Đubrenje-dobro iskorišćava produženo delovanje stajnjaka ali se obično đubri pod predusev. Mineralnim hranivima se đubri na osnovu analize zemljišta i to u jesen sa 60-80 kg/h P i 80-100 kg/h K. Predsetveno se unosi 40-50 kg/h N. Prihranjuje se posle prvog otkosa sa 40-50 kg/h N.
Setva-iz semena u aprilu kada prođe opasnost od mrazeva ili u maju na međuredni razmak 45-70 cm.sa 5-6 kg/h semena. Kod nas se najviše gaji sitnolisni koji ima mogućnost brze regeneracije posle košenja i visok sadržaj etarskih ulja.
Zbog osetljivosti na herbicide borba protiv korova je uglavnom mehanička (okopavanjem ,plevljenjem i kultiviranjem).
Žetva- U toku vegetacije može se dva puta kositi nadzemna masa. Za dobijanje suvog lista kosi se pre cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja u periodu cvetanja. Kosi se na visini 10-15 cm.ručno ili mašinski. Suši se u sušarama na 40-50° C ili prirodno.
