U Bogatiću, gde tradicija poljoprivrede živi u svakom domaćinstvu, jedna farma privlači posebnu pažnju. Miroslav Mišković, veterinar po struci, profesor u školi i vredan domaćin, godinama gradi stabilno gazdinstvo u čijem je središtu ovčarstvo.
Njegova priča počinje 2015. godine, kada je doneo odluku da se, pored ratarstva i mlečnog govedarstva, posveti i uzgoju ovaca. „Naše gazdinstvo se oduvek bavilo ovčarstvom, ali u manjem obimu. Te godine smo krenuli ozbiljnije, nabavili prvih 15 grla rase Vitenberg,“ priča Mišković.
Usledile su godine ulaganja i širenja. Već 2019. nabavili su 50 grla rase Il de Frans, zatim još jedan kontigent od 50 ovaca, a 2021. godine dodatno su ojačali stado novim Vitenberg grlima. Danas na farmi Miškovića ima 120 grla Vitenberg i 70 grla Il de Frans rase.
Razlike među rasama dobro poznaje. „Vitenberg je otporniji, prilagođen i pašnjačkom i stajskom sistemu, dok Il de Frans bolje napreduje u stajskom držanju. Kod Il de Fransa imamo prosečno 1,8 jagnjeta po okotu, ali Vitenberg daje stabilne priraste – tri meseca staro jagnje teži oko 35 kilograma“, objašnjava Mišković.
Ipak, problemi nisu zaobišli ni njegovu farmu. Trenutna otkupna cena jagnjadi pala je na oko 450 dinara. „To je nisko i ne odražava stvarna ulaganja. Bojim se da će otkupljivači pokušati da cenu dodatno obore“, kaže Mišković. Ove godine prodao je 90 priplodnih ženki i oko 60 jagnjadi za klanje.
Farma obrađuje oko 25 hektara zemlje, ali to nije dovoljno za sve potrebe. „Kabastu hranu sami proizvodimo, a koncentrovanu kupujemo. Za ovce sami mešamo zob, kukuruz, suncokretovu sačmu i premikse. Za jagnjad koristimo superkoncentrat sa odličnim rezultatima“, dodaje Mišković.
Uz proizvodnju, značajna sredstva uložena su i u infrastrukturu. „Objekat smo gradili 2021. godine uz državne subvencije – dobili smo 50% povrata za izgradnju i nabavku grla“, ističe on. Međutim, ne ide sve uvek po planu. Za poslednju nabavku od 60 priplodnih grla sa farme Čolić. Ono što mu sada stvara problem je to što još uvek nije dobio očekivana sredstva koja država daje za ove namene a nije u pitanju malo novca jer je povraćaj 50%.
Pored svega, Mišković je i profesor u školi, gde podučava nove generacije. „Imamo 24 učenika u razredu. Oko 30 do 40% njih aktivno pomaže roditeljima u poljoprivredi, što daje nadu da ovaj posao ima budućnost“, kaže sa optimizmom.
U Bogatiću postoji i više ozbiljnih farmi ovaca — Mijatović sa Romanovskom rasom, Čolić sa Vitenbergom, Ilić sa Il de Fransom. Svi međusobno sarađuju i pomažu se. „Kada sam počinjao, mnogo su mi pomogli savetima. Ta saradnja je od velikog značaja“, kaže Mišković.
Planira i moguće proširenje farme, ali pod uslovom da ugasi mlečno govedarstvo, koje zbog nedostatka radne snage postaje sve zahtevnije.
Dok farma raste, stasava i nova generacija. Luka, sin Miroslava Miškovića i ako ima svega dve godine hvata se za alat i čisti staju. Nije pričalica aloži vidi se da uživa da radi na farmi i da proizvodi vreme sa tatom i ovcama
Priča o gazdinstvu Miškovića svedoči da znanje, upornost i dobra saradnja mogu da stvore stabilno i perspektivno poljoprivredno domaćinstvo.
