Srbija ima Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene (NAP), a poljoprivreda, posebno vinogradarstvo, zauzima važno mesto u tom dokumentu
Poljoprivreda je naročito osetljiva jer se odvija pod “otvorenim nebom“, a klimatske promene već uzimaju danak: smena sušnih perioda sa olujama i gradom, raniji početak vegetacije i sve više dana sa ekstremno visokim temperaturama.
Kako ističe za Dnevnik prof. dr Zorica Ranković Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, klima u Srbiji se menja brže od globalnog proseka. Od 2000. do 2020. godine štete od ekstremnih vremenskih prilika u zemlji premašile su 6,8 milijardi evra, a najviše su stradali usevi zbog suša i visokih temperatura.
U okviru Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, vinogradarstvo je detaljno obrađeno – od analiza uticaja klime do konkretnih mera adaptacije.
Iako vinova loza relativno dobro podnosi sušu, sve češći toplotni udari i nedostatak vode utiču na količinu i kvalitet grožđa. Posebno zabrinjavaju temperature iznad 35 stepeni u fazi sazrevanja jer smanjuju sintezu antocijana, što utiče na boju i kvalitet bobica. Podaci pokazuju da je broj takvih dana u vegetacionom periodu porastao sa dva na više od deset.
Ipak, promena klime donosi i potencijalne koristi – širi se areal pogodan za uzgoj vinove loze, a uz optimizaciju proizvodnje moguće je postići viši kvalitet vina. Ključni koraci su redovna rejonizacija, izbor sorti i lokaliteta, kao i primena savremenih agrotehničkih i ampelotehničkih mera. Među preporučenim merama su i sadnja vinograda na višim nadmorskim visinama, zaštita od grada, pomeranje termina berbe i postavljanje sistema za navodnjavanje.
Važan segment prilagođavanja je i izbor sortimenta – kako lokalnih, tako i novih sorti otpornih na stresne uslove.
Profesorka Ranković Vasić naglašava i važnost edukacije – kroz projekte koji uključuju lokalne samouprave, poljoprivredne savetodavne službe i proizvođače, razvijena je mreža znanja i podrške.
Poseban akcenat stavlja i na organsko vinogradarstvo kao deo rešenja u borbi protiv klimatskih promena i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Uprkos izazovima, ako se vinogradarstvo strateški usmeri i prilagodi, Srbija može ostati, i postati još snažnije, zemlja dobrog vina i otporne vinove loze.
