Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta a postoji oko 5.000 sorti krompira u svetu.

U poslednjih 50 godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona.

Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD a Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija su najznačajniji prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob. Zbog svojih vrednosti, krompir je:

Treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice;

Četvrta. kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice;

Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. g. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir

Blagoveštenje u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Knezu Srbije – Milošu

Obrenoviću, da država radi na širenju njegove proizvodnje.

Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godina kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.

Osnivanjem Ogledne stavnice za selekciju i proizvodnju krompira u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975. g., Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, “ozdravljeno“ je i prizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 – 22.000 ha sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru. Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona.

Krompir predstavlja najjevtiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča). Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku funkciju u organizmu. Njegova lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva, smanjenje kiseline u želucu, pomaže i kod lečenja čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica, itd.

On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje.

Zbog takvog značaja i vrednosti krompira, na predlog države Peru, Ujedinjene nacije su 8. decembra 2023. godine, proglasile 30. maj za SVETSKI DAN KROMPIRA.

Otuda i ideja da se u Guči – prestonici krompira, obeležava Svetski dan krompira u Srbiji, osmislila je grupa entuzijasta, koji su dobar deo života posvetili selekciji, unapređenju proizvodnje, prerade i prometa ovog značajnog povrtarskog proizvoda: Prof. dr Zoran Broćić, dr Živko Bugarčić, Radomir Đekić, dipl. inž., Milić Domanović, dipl. inž. i v.d. direktora Centra za krompir u Guči i Dušan R. Ivanović, predsednik IO Ekološkog društva Dragačevo iz Guče, koji su prošle 2024. godine u Guči organizovali Prvo obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji, na kojem je dogovoren nastavak obeležavanja Svetskog dana krompira u Srbiji i pokrenuta inicijativa za osnivanje Udruženja za krompir Srbije.

U pripremi Drugog obeležavanja Svetskog dana krompira u Srbiji, organizatori

Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo su putem medija i Poslovnog udruženja hotelsko – ugostiteljske privrede Srbije “HORES“ iz Beograda, koje okuplja 200 hotela i 197 restorana u Srbiji, pozvali su ugostitelje, turistička, porodična domaćinstva i ustanove koje spremaju hranu širom Srbije, da 30. maj – Svetski dan krompira, obeleže spremanjem jela i specijaliteta od krompira, koja će poslužiti svojim gostima, korisnicima i članovima porodica.

I ove 2025. godine, 30. maja je organizovano Drugo obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji, koje je održano u Kulturnom centru u Guči, na kome je učestvovalo preko 100 najznačajnijih učesnika i predstavnika organizacija iz sektora krompira iz svih regiona Srbije, koji krompir proizvode na površini od preko 3.000 hektara u Srbiji.

Skup je otvorio Prof. dr Zoran Broćić, zahvalio se svim učesnicima i gostima na dolasku i učešću na Drugom obeleževanju Svetskog dana krompira u Srbiji, istakavši činjenicu da su nedavno predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije naveli da će za kreiranje buduće agrarne politike zemlje sagovornici biti reprezentativna poljoprivredna udruženja, sa čime se potvrđuje inicijativa za osnivanje Udruženja za krompir Srbije, koja je prekretnica za sve one koji su uključeni u proizvodnju, preradu i promet ovog povrtarskog proizvoda izuzetno značajnog za prehrambenu sigurnost našeg stanovništva, jer će Udruženje štititi interese svih svojih članova.