Lepa kata je cveće koje osvaja svojim bogatim laticama i raskošnim bojama kojima će oplemeniti svaku baštu. Lepa kata (lat. Aster chinensis), potiče iz Kine gde se veruje da je ovaj cvet zaštitnik doma u koji donosi harmoniju i mir, pa se najčešće sadi što bliže kući. U grčkoj mitologiji ovaj cvet se povezuje se boginjom nevinosti i čistote Astrejom, koja je bila boginja zvezda. Gledajući s neba bila je tužna, jer je svet izgledao prazno i bez ljubavi. U tom trenutku poželela je da svetu da nešto lepo, nešto što će ličiti na zvezde. Njene suze su padale na zemlju, i tamo gde bi kanule niklo bi cveće u obliku zvezda. Tako je nastao asteri, cvet koji je simbol nade, ljubavi i lepote u tami.

U pitanju je najčešće jednogodišnja biljka, mada ima sorti koje mogu da optanu i više godina. Lepa kata se sadi u proleće kad prođu mrazevi u humusom bogato i dobro drenirano zemljište. Najčešće se sadi direktno iz semena (može i iz sadnica) a niče u roku od sedam do 14 dana nakon setve na temperaturi oko 18 stepeni. Ima vlaknasti koren sa mnoštvo tankih, razgranatih korenčića koji se šire po površini bočno, što omogućava biljci da se brzo proširi, ali ne ide duboko u zemlju zbog čega je osetljiva na sušu. Sadi se na mestima gde ima dosta svetla i sunca, ali i u blagoj polusenci. Može da naraste do 80 cm u visinu, pa je lepa kata zgodna za sađene u saksijama minimalno 20 cm dubine i 25–30 cm širine, s tim što je neophodno ostaviti razmak od 20 cm kako bi biljka mogla normalno da se razvija. Listovi su jajasti do lancetasti (kao izdužena jajolika forma), često blago nazubljeni po ivicama srenje veličine. Postavljeni su naizmenično, a list je na dodir grub ili blago dlakav. U zavisnosti od sorte boja lišća varira od intenzivne do  tamnozelene. Cveta počekom leta od jula pa do kasne jeseni i prvih mrazeva. Latice su izdužene i podsećaju na zrak, a u zavisnosti od sorte cvet može biti pun i načičkan laticama ili su nešto ređe. Cvetovi su u raznim bojama – ljubičasta, plava, roze, crvena, bela, ređe žuta, a mogu biti i dvobojni odnosno da sredina cveta bude u jednoj, a ivice latica u drugoj boji. Iskusni baštovani preporučuju da se u vreme cvetanja na svake dve nedelje zaliva rastvorom tečnog đubriva za cvetnice. Ako želite da izgleda više kao grm i da se bokora otkinite vrh biljke kad dostigne 15 cm. Na taj način ćete podstaći bokoranje i što više cvetova. Lepa kata zahteva redovno zalivanje, jer ne podnosi sušu, pa je preporuka da se tokom najvrelijeg dela leta zaliva čak dva puta dnevno ujutru i uveče. Ali, treba voditi račna da se ne pretera sa vodom, jer previše vlage može ošteti nežan korenov sitem i dovesti do njegovog truljenja. Takođe, vnikako nemojte kvasiti lišće prilikom zalivanja. Ukoliko po ivicama listova primetite promene u vidu blagog, braon ili sasušeno „poruba“ to je znak da ste preterali sa zalivanjem, pa je ostavite dan do dva bez vode. Nemojte kopati oko lepe kate, jer možete da povredite koren koji je pri samom vrhu zemlje već je bolje da nežno počupate travi ili da koristiti malč. U tom slučaju proredite zalivanje zato što će malč duže zadržati vlažnost zemljišta. Lepa kata je odlično rezano cveće za vaze u kojima dugo ostaje sveže. Ovo cveće se odlično uklapa uz mini petunije, verbenu ili lobeliju, ali i sa cvećem koje ima srebrnkaste listove koji će dodatno istaći lepotu cvetova lepe kate. Osim što je izuzetno lepo ovo cveće i vrlo korisno, privlači leptire i pčele svojim jarkim bojama cvetova sa koga skupljaju polen i nektar.

Lepa kata je relativno otporna biljka, ali treba voditi računa o sledećim bolestima koje je najčešće napadaju:

Pepelnica (bela plesan) – pojavljuju se bela, brašnasta skrama po listovima, posebno na gornjoj strani kao posledica previše zalivanja i loše cirkulacije vazduha. Orezati zaražene delove, a biljku isprskati prirodnim fungicidima (jedna kašika sode bikabrnone u litar vode i kap ulja). Razrediti sadnju i izbegavati vlaženje lista prilikom zalivanja.

Siva plesan (Botrytis) – manifestuje se sivkasto-smeđim mrlja na cvetovima i stabljikama, često sa finim sivim prahom. Ukloniti obolele delove, poboljšati drenažu, protok vazduha i isprskati fungicidom ako se bolest širi.

Fuzarijumsko venuće – listovi žute, a biljka vene bez očiglednog razloga, često odozdo nagore. Ukloniti i uništiti zaraženu biljku i ne saditi lepu katu na isto mesto nekoliko godina.

Ovo cveće napadaju i štetočine i to lisne vaši (sitni insekti koji ostavljaju lepljiv trag na listu koji se uvija) pa biljku treba isprskati rastvorom sapunice, ekstraktom belog luka ili insekticidom. Lepa kata može biti na meti tripsa (sitne, srebrnaste mrlje i izvitopereni cvetovi) i u tom slučaju treba postavti žute lepljive zamke ili koristit ulje nima. Tu su i paukove grinje koje ostavljaju žute tačkice u obliku finih mrežica ispod lista koji se suši. Isperite list pod mlazom vode. Mlade biljke mogu da napadnu i pževi golaći koje je nabolje ukloniti ručno.