Rojenje pčela je njihov prirodni nagon za razmnožavanjem u cilju opstanka pčela kao vrste.Rojenje je zapravo deljenje pčelinje zajednice na dva ili više delova,tako da jedan deo pčela izlazi sa starom maticom iz svog staništa i formira novu zajednicu. Naša medonosna počela Apis mellifera carnica u rojevi nagon ulazi kada se u pčelinjoj zajednici izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla. U pčelinjoj zajednici tada već ima trutovskog legla i trutova.Pčelar u ovoj fazi ne uočava tu pojavu sve dok se ne pojave početci matičnjaka.Neki pčelari rušenjem matičnjaka rade Sizifov posao i uzaludno pokušavaju sprečiti rojenje.Veoma je bitno naglasiti da dok je pčelinja zajednica u rojevom nagonu njeno radno raspoloženje gotovo da potpuno opada.Savremenim načinom pčelarenja odnosno pojavom pokretnog saća,pčelari svojom tehnologijom sprečavaju prirodno rojenje u cilju ostvarenja većih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda.Naime,pčele koje se roje, u istoj godini ,u našim klimatskim i pašnim prilikama ne mogu ostvariti višak meda i drugih pčelinjih proizvoda pa rojenje kao takvo nije poželjno.Razmnožavanje pčelinjih zajednica u savremenom pčelarstvu isključivo se vrši veštačkim razrojavanjem u precizno planirano i određeno vreme.Za sprečavanje rojevog nagona u završnici rojenja u praksi sse primenjuju različite metode ili više uspešne metode.Zajednička osnova svih tih metoda je proširivanje radnog prostora u cilju stvaranja uslova za aktivan rad pčela u svim životnim fazama njihovog radnog angažmana.Rojevi nagon radni angažman i proširivanje radnog prostora su u stalnoj međuzavisnosti tako da se u većini slučajeva velikim proširenjem ne može kvalitetno uticati na sprečavanje rojevog nagona već isto mora biti prilagođeno i određeno prema svakoj pčelinjoj zajednici ponaosob.
Jedan od glavnih uzroka pojave rojevog nagona kod pčelinjih zajednica je narušena ravnoteža između otvorenog i zatvorenog legla u korist ovih drugih.Negovanje otvorenog legla je najzahtevniji posao mladih pčela u pčelinjoj zajednici sa smanjenim procentom otvorenog legla smanjuje se i radna aktivnost mladih pčela čija ne zaposlenost je najčešće uzrok rojevog nagona.Takođe uloga mladih pčela je i u izgradnji voska tako da ukoliko se zakasni sa pravovremenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama takođe dolazi do ne zaposlenosti mladih pšela,kao i smanjenog prostora za zaleganje matici pa samim tim i pojave rojevog nagona.
Stara matica je takođe jedan od uzroka pojave rojevog nagona.Mlade matice se do 70% manje roje od starijih tako da se preporučuje zamena matica na svake 2-3 godine.Loša ventilacija u košnici takođe je jedan od uzroka pojave rojevog nagona.
